Monthly Archives: May 2013

Zrenjanin:Poskupele pogrebne usluge

Gradsko veće u Zrenjaninu dalo saglasnost preduzeću za povećanje cena usluga iznošenja i deponovanja smeća i osnovnih pogrebnih usluga od 1. juna za 5,5 %.

U obrazloženju se navodi da cene usluga tog komunalnog preduzeća nisu menjane od 1. februara 2011. godine, a prema rečima direktora preduzeća Duška Zeca pojedini troškovi preduzeća višestruko premašuju traženi procenat povećanja.

Nova cena usluga iznošenja smeća za individualna domaćinstva biće 5,28 dinara po kvadratnom metru bez poreza na dodatu vrednost (PDV), a sada je pet dinara, za kućne savete 6,33 dinara (sada je šest dinara), za čišćenje zajedničkih prostorija 5,49 (sada 5,2) i za naseljena mesta 5,7 dinara (do sada 5,4).

Nova cena za privredu je 6,66 dinara po metru kvadratnom bez PDV, (sadašnja je 6,31), a za kategoriju ustanove iznosi 4,88 dinara po kvadratnom metru (do sada 4,63).

Cene pogrebnih usluga svrstane su u sedam različitih kategorija, pa je tako cena iskopa grobnog mesta sa dosadašnjih 1.449,27 dinara (bez PDV) porasla na 1.528,98 dinara, zatrpavanja grobnog mesta sa 546,65 na 576,72 dinara, pogrebnog sprovoda sa 410,63 na 433,21 dinara, a za obnovu i održavanje grobnog mesta sa 497,26 dinara na 524,61.

Retko prekopavaju grobove zbog dugova

Groblja u Srbiji od građana potražuju milione zbog neredovnog plaćanja dugovanja. Rok za korišćenje parcele 10 godina. Iskopavanja zabeležena u Beogradu.

KAD bi se uprave grobalja striktno pridržavale propisa bez groba bi u Srbiji ostalo najmanje 100.000 pokojnika! Iako je iskopavanje groba propisano kao krajnja mera u slučaju neplaćanja naknada za održavanje grobnih mesta, većina gradova je – ne primenjuje. Zbog pada naplate i teskobe na većini počivališta u zemlji, međutim, sve više komunalnih preduzeća razmišlja da deo zaboravljenih pokojnika iseli iz grobnica.

naknadazagrobnomesto

Zbog dugovanja korisnika grobnih mesta od čak 52 miliona dinara na ovaj korak se rešilo komunalno preduzeće „Gradska groblja“ iz Kragujevca, koje je najavilo da će prvih 100 posmrtnih ostataka pokojnika, čiji potomci godinama ne izmiruju obaveze, biti iskopano s lokalnog Varoškog groblja.

– Na četiri kragujevačka groblja je 35.000 grobnih parcela, a listu dužnika čini čak 32.200 građana – objašnjava direktor Dragan Radović.

– Samo 2.800 naslednika redovno izmiruje svoje obaveze. Naš stav je da bi trebalo napokon da počnemo da poštujemo gradsku odluku o sahranjivanju. Prve ekshumacije biće sa Varoškog groblja jer tu ima parcela gde se održavanje ne plaća i po dve-tri decenije.

Slovo propisa prema kojima se obaljaju sahrane u gradovima Srbije predviđa da uprave groblja mogu da iskopaju pokojnika iz grobne parcele ukoliko se naknada za održavanje ne plaća duže od deset godina. Ovaj rok se u praksi toleriše, iako sva groblja poslednjih godina beleže drastičan pad prihoda od naknada.

Jedini veći grad u Srbiji koji je bez prestanka primenjivao ovu meru jeste Beograd. Kako nam je objašnjeno u JKP „Pogrebne usluge“, reč je o malom procentu pokojnika.

– Ovu meru primenjujemo nerado i to samo u slučaju kada je sigurno da potomaka nema, ili su odustali od brige o precima – kaže Dragan Baltovski, prvi čovek JKP „Pogrebne usluge“, ali i upozorava na velike dugove građana prema ovom preduzeću.

– Obavezne godišnje naknade nisu plaćene za svaku četvrtu parcelu, od 250.000 grobnih mesta u prestonici. Po tom osnovu korisnici nam duguju više od 610 miliona dinara. Najviše je dužnika koji svoje obaveze nisu izmirili duže od decenije, a samo njihov dug iznosi oko 416 miliona dinara.

Ekshumacija pokojnika ni u Novom Sadu nije primenjena punih 13 godina. Naplata usluga, prema rečima direktora novosadskog JKP „Lisje“ Stojana Ivaniševića, pala je i u ovom gradu.
– U Novom Sadu, međutim, postoji više starih grobalja na kojima počivaju pokojnici sahranjeni pre više decenija i čiji su potomci nepoznati – kaže Ivanišević.

U svim upravama grobalja u Srbiji, inače, tvrde da se grobovi pokojnika čiji potomci ne plaćaju održavanje ne preoravaju. Iskopani posmrtni ostaci, prema zakonu, smeštaju se u posebne zidane objekte – rozarijume – koji zauzimaju manje mesta i odakle se kosti mogu ponovo pohraniti u zemlju. O svakom ekshumiranom pokojniku uprava groblja dužna je da vodi preciznu evidenciju.

Kragujevac: Iskopavaju pokojnike zbog dugova

Sa Varoškog groblja u Kragujevcu biće ekshumirano oko stotinu pokojnika čiji naslednici nisu plaćali nadoknadu za održavanje grobnog mesta. Posmrtni ostaci predaka najvećih dužnika biće prebačeni u zajedničku grobnicu.

Sa Varoškog groblja u Kragujevcu biće ekshumirano oko stotinu pokojnika čiji naslednici decenijama nisu platili nadoknadu za održavanje grobnog mesta zbog čega su ukupna dugovanja za tu uslugu dostigla 52 miliona dinara.

Direktor javnog preduzeća “Gradska groblja” Dragan Radović rekao je dan obaveze izmiruje 2.800 naslednika od 35.000 grobnih mesta koliko ih ima na četiri kragujevačka groblja.

Godišnja nadoknada za održavanje grobnog mesta je 545 dinara, prosečan dug iznosi 2.000 dinara, a najveći je oko 30.000 dinara za višedecenijsko neplaćanje.

Radović je objasnio da se prema gradskoj odluci o sahranjivanju, ekshumacija može izvršiti ukoliko se nadoknada za održavanje grobnog mesta ne plaća duže od deset godina.

On je rekao da će posmrtni ostaci predaka najvećih dužnika biti prebačeni u zajedničku grobnicu na groblju Bozman i da će se na zajedničkoj ploči naći imena svih pokojnika koji budu tu preneti.

Ništa nije toliko puno života kao groblje

Berlinska groblja su bila i ostala posebna mesta puna istorije ali i života. Ona ne govore samo o onima koji su tu sahranjeni, već i o gradu i njegovim stanovnicima danas.

U Berlinu postoji sveukupno oko 230 groblja s ukupnom površinom od 1.200 hektara. Iako se čini da je ova površina dovoljna za „večna počivališta“ to ipak nije tako. U Nemačkoj se grobna mesta ne kupuju za uvek već se samo iznajmljuju, najčešće na 20 godina. Posle isteka tog perioda, porodice mogu da produže ugovor, a to znači veću taksu. Ukoliko to ne učine, grobovi se prazne i na njihovo mesto dolaze novi „stanari“. Toliko o poštovanju prema mrtvima.

Na miru mogu da počivaju samo zaista poznate osobe. Njihova grobna mesta finansira grad Berlin. Groblje na kojem se verovatno nalazi najveći broj nemačkih poznatih osoba je gradsko groblje Šeneberg (Lepo brdo). Ovde između ostalih počivaju Marlene Ditrih i fotograf Helmut Njutn.

Groblje samoubica, groblje ateista

Groblje koje je po meni nekako najstrašnije, svakako je groblje Grinevald-Forst (Zelena šuma) i to ne samo zato što se nalazi na jednom udaljenom mestu u šumi, već i zbog njegove zastrašujuće istorije i nastanka. U blizini protiče reka Havel, koja je baš na tom mestu, u 19. vesku, često izbacivala leševe – samoubica ili utopljenika. S obzirom da je samoubistvo u crkvi smrtni greh, ovi nesrećnici nisu smeli biti sahranjeni na gradskim, crkvenim grobljima. Uprava šuma je 1879. godine pronašla jedno pragmatično rešenje i izdala dozvolu sahranjivanja nepoznatih mrtvih i samoubica na ovom mestu. Sve do danas je zadržan naziv – groblje Samoubica.

A u poznatoj četvrti Prenclauer Berg 1847. godine osnovano je groblje za ateiste. Ono je devedesetih godina prošlog veka postalo park kojim se šetaju majke i guraju kolica s decom. Na ulazu u park još uvek stoji ploča koja se tu nalazila od samog početka: „Uživaj u životu koliko možeš jer vaskrsnuće i večni život ionako ne postoje“.

Za razliku od ovog, na jevrejskom groblju u severoistočnom delu grada, oko jezera Vajzen, i danas se oseća potpuno drugačija atmosfera. Ovo groblje je po mom mišljenju jedno od najlepših u Berlinu. Osnovano je 1880. godine, a u međuvremenu je, sa svojih 115.000 grobnica, najveće jevrejsko groblje u Evropi. Ovde u prvom redu počivaju jevreji koji su preminuli pre Holokausta, ali koristi se i danas.

Zelena oaza

Poslednjih godina je porastao interes za alternativne sahrane. Rezultat je da klasična gradska groblja ponovno imaju više mesta na raspolaganju što je pak gradske vlasti dovelo do jedne nove ideje. Dugoročno gledano bi naime čak trećina ovih površina mogla biti iskorištena u druge svrhe. „Groblja su mesta sećanja, tuge. No, ona su istovremeno mesta opuštanja i mira…“ piše na internet stranici odseka za planiranje i razvoj grada. Namera je da se građani Berlina ohrabre da gradska groblja koriste kao parkove – naravno uz dužno i potrebno poštovanje prema mrtvima.

Ja to činim već sada. I pri tome nisam jedina. Ujutro, dok trčim preko jednog groblja u Pankovu, prati me cvrkut ptica. Jednom sam čula čak i sovu, a pre nedelju dana sam ovde srela i lisicu. Slažem se s rečenicom koju je jednom napisao Teodor Fontane: „Ništa nije toliko puno života kao groblje“.