Monthly Archives: September 2013

Komunalci uzimaju “više” od bankara

Banke nisu jedine koje nas udaraju po džepu kamatom ako kasnimo sa plaćanjem – stopa za neplaćanje poreza je 21 odsto, za komunalije 18 odsto, pišu “Novosti”

Banke jedine naplaćuju i redovnu, ali i onu zateznu kamatu kada kasnimo sa plaćanjem rata. Zvanični podaci Poreske uprave Srbije, na primer, pokazuju da samo poreznicima, na ime kamate, dugujemo više od 305 milijardi dinara, koliko iznosi računica na iznos manje plaćenog poreza na kraju protekle godine.

Činjenica je da pojam „kamate“ vezujemo gotovo isključivo za banke, kao cenu kredita. Ko god otplaćuje zajam, zna da ga dinari koštaju minimum 20 odsto godišnje, ali sigurno ne zna koliko ga koštaju „kazneni poeni“ ako ratu ne plati na vreme. Ovu, takozvanu zateznu kamatu, banke moraju da definišu ugovorom. U protivnom, primenila bi se zvanična zatezna kamata koja trenutno iznosi 19 odsto za dinare na godišnjem nivou, što je niže od redovne bankarske cene zajma.

Visina zatezne kamate u Srbiji propisana je zakonom koji se primenjuje već devet meseci i odnosi se uglavnom na plaćanje dugovanja prema državi. Vrednost ove kamate utvrđuje se po jednostavnoj računici: referentna kamatna stopa, koja je trenutno 11 odsto, plus još osam procentnih posena. Po ovoj stopi zateznu kamatu zaračunavaju i javna komunalna preduzeća. Tako je JKP „Infostan“ u Beogradu, za prvih šest meseci ove godine, kako je potvrđeno „Novostima“, obračunalo zateznu kamatu u iznosu od 102,58 miliona dinara.

Međutim, kamatna stopa koju zaračunava Poreska uprava Srbije na neplaćeni deo poreskog duga je trenutno 21 odsto i obračunava se nešto drugačije.

– Shodno članu 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kamata na iznos manje plaćenog poreza obračunava se na godišnjem nivou, po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi NBS, uvećanoj za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog računa i trenutno je na nivou od 21 odsto – rečeno je „Novostima“ u Poreskoj upravi Srbije.

Dok Zakon o zateznoj kamati nije stupio na snagu, već prezaduženim privrednicima dešavalo se da im kamata bude višestruko veća od glavnice duga.

– Problem za privredu prethodnih godina je bio da su se, sve do jeseni 2012. godine, kamate računale na kamatu i poreski dugovi, čak i oni sitni među njima su se zato vrtoglavo uvećavali – kaže za „Novosti“ Dragoljub Rajić, predsednik udruženja Unija poslodavaca. – Istovremeno, kada je država dugovala, a ovde mislim na javni sektor, javna preduzeća, ministarstva i institucije, državna preduzeća, ona nisu plaćala kamate preduzećima iz privatnog sektora, jer su kroz sistem javnih nabavki uvek mogla da diktiraju uslove. Iako smo u medijima svedoci da se stalno govori o velikim dužnicima, kao što je slučaj „Simpa“, na primer, u praksi najveća dugovanja u masi imaju na desetine hiljada malih preduzetnika ili mikropreduzeća koja su počinjala da rade u periodu posle 2001. i kasnije.

Ova preduzeća, po rečima Rajića, zbog lošeg privrednog ambijenta, ekonomske krize, ali nekada i svoje nesnalažljivosti u poslu, prosto nisu mogla da obezbede veće prihode od mesečnih obaveza prema državi.

– Onda su im se gomilale kamate na ta dugovanja i one su znale da budu i dvadeset puta veće nego glavnica duga, zbog računanja kamate na kamatu – objašnjava Rajić. – Umesto da je država male i nejake firme u prvih godinu, dve rada oslobodila nekih dažbina i tako pokušala da početnicima pomogne da opstanu u poslu, ona je svojom ekonomskom politikom i postavkom poreskog sistema činila upravo suprotno. Zbog toga smo imali pravi sunovrat u broju preduzetnika i malih preduzeća.

Vijeće naroda RS-a bez dogovora o Zakonu o grobljima i pogrebnoj djelatnosti

Vijeće naroda Republike Srpske nije usaglasilo stavove oko inicijative Kluba delegata bošnjačkog naroda za pokretanje zaštite vitalnog nacionalnog interesa na Zakon o izmjenama i dopunama zakona o grobljima i pogrebnoj djelatnosti RS-a.

Predsjedavajući Vijeća Momir Malić, nakon sjednice održane danas u Banjoj Luci, kazao je da su bošnjački delegati ostali kod stava da su protiv usvajanja predloženih izmjena ovog zakona, Klub Srba bio je za, dok su delegati hrvatskog naroda prilikom glasanja ostali uzdržani.

Konačnu odluku hoće li Zakon o grobljima i pogrebnoj djelatnosti u predloženom obliku ući u primjenu donijet će zajednička komisija Vijeća naroda i Narodne skupštine RS-a.

„Ja mislim da postoji ozbiljna nada da će se ovaj zakon uslaglasiti, zajedno sa predloženim amandmanom Kluba Bošnjaka”, rekao je Malić.

Suštinski problem je, pojasnio je Malić, što se lokalnim zajednicama daje u nadležnost da oni propisuju način vršenja sahrane, obilježavanje i označavanja grobnih mjesta.

Delegat kluba Bošnjaka Mirsad Đapo podsjetio je da je ovaj zakon već bio u proceduri, te kazao da ga čudi i dalje „tvrdokoran stav predlagača zakona koji nisu konsultovali vjerske zajednice tokom njegove izrade”. Podsjetio je i na stav Međureligijskog vijeća BiH koje je upozorilo da se zakonodavac ne smije miješati u autonomiju vjerskih zajednica.

„Sve do ograde groblja, odnosno mezarja, nadležnost je lokalnih vlasti, ali unutar tog prostora mora biti nadležnost vjerskih zajednica uz poštovanje njihovih običaja i tradicija”, istakao je Đapo.

Podvukao je da ovdje nije u pitanju samo interes Bošnjaka, nego svih vjerskih zajednica u BiH, jer se njihova autonomija mora sačuvati i zaštititi.

„RS ne treba izazivanje novih problema, jer se s malo dobre volje ovo pitanje može riješiti”, dodao je Đapo.

Tradicija, vjera i običaji, prema njegovim riječima, svuda u Evropi nalažu da se uređenje groblja i običaji sahranjivanja moraju poštivati.

Miladin Gaćanović, predstavnik Ministarstva urbanizma u Vladi RS, optužio je narodne poslanike iz reda Bošnjaka da tokom redovne procedure u Narodnoj skupštini RS nisu imali primjedbi na ponuđeni zakonski tekst, te da su se „sjetili da reaguju tek kada je zakon došao u Vijeće naroda”.

Podsjetio je da je Ustavni sud RS već konstatovao da Zakon o grobljima ne vrijeđa interese nijednog konstitutivnog naroda, te da mu „nije jasno zašto sada neko želi da pravi probleme”.

„Nema ni straha ni razloga za nezadovoljstvo, jer je problem što vjerske zajednice žele da dio nadležnosti oduzmu lokalnim zajednicama. Oni ako se za to ne registruju nemaju pravo da se bave pogrebnom djelatnošću. Sve su to zloupotrebe i podvale”, istakao je Gaćanović.

Zaključio je da se ne spori da su vjerske su zajednice nezavisne, „ali je pogrebna djelatnost komunalni posao koji je u isključivoj nadležnosti lokalnih zajednica”.

Zamrzavanje tela posle smrti – nada ili prevara?

Ako vam ta ideja zvuči sumanuto, verovatno niste jedini, ali mnogi svetski bogataši već neko vreme daju svoj zalog za večnost.

Krionika, ili uranjanje tela u tečni azot predstavlja zaštitu od propadanja. Cilj je da za nekoliko decenija od sad, tehnologija toliko uznapreduje da oživljavanje mrtvih bude sasvim moguće.

Ne veruju ovoj tehnici samo ekscentrični milioneri i zvezde. Viktorija Stivens, 38-godišnja majka iz Velike Britanije član je američkog Cryonics Instituta., koji već čuva 100 tela u svojoj zgradi u Mičigenu.

Ako biste i sami poželeli tako nešto, znajte da je taj put u nepoznato veoma skup.

Cryonics Institute nudi minimalnu cenu za od 28.000 dolara, ali ima još skrivenih troškova, poput prenošenja tela u Ameriku.

Alcor, firma s istom svrhom, zahteva minimum od 80.000 dolara samo za čuvanje glave, odnosno “neurokrioprezervaciju”, a 200.000 dolara za celo telo.

Ruska firma KrioRus nešto je jeftinija, pa je osnovna cena 12.000 dolara, ali priznaje da su za strane klijente uslovi “komplikovaniji i drugačiji”. Najčešći način plaćanja je preko životnog osiguranja.

“Mnogi ljudi možda misle da je krionika samo za bogate, ali životno osiguranje pruža mogućnost, čak i onima sa skromnim prihodima, naročito ako polisu imaju od mladih dana”, kaže Stivensova, koja se bavi prirodnim naukama.

Zašto se odlučila na ovaj korak?

“Uživam u životu, ali razmišljam o smrti. Izgleda mi da je ogromna šteta što ljudi provedu život učeći i napredujući. Želim da živim duže, vidim više i iskusim bolje. Srećni smo što možemo da produžimo sebi život presađivanjem organa. Ovo je slično tome”, kaže on dodajući da su neki ljudi iz njenog okruženja burno reagovali kada im je saopštila svoju odluku.

“Ovo je kocka. Niko ne može biti siguran da će čovek ikada uspeti da oživi mrtvaca”.

Ona polisu plaća oko 40 evra mesečno.

Cryonics UK, firma u koju je učlanjena, sebe opisuje kao “Britanski volonterski tim asistenata”, budući da ima i svoju ambulantu i posebnu opremu. Cilj je da neposredno pred smrt, ili u što kraćem roku pošto ona nastupi, preuzmu telo, ohlade ga i urone u razne tečnosti, pre nego što se prenese u skladište.

Nije precizirano šta se dešava, ako se neko od rodbine protivi ovom potezu.

Ne dele svi entuzijazam Stivensove.

Skeptici, među kojima je i Majkl Šermer, američki pisac, rekao je pre nekoliko godina da krionika “previše liči na religiju: obećava sve, daje ništa, osim nade i gotvo u potpunosti se bazira na veri u budućnost… lebdi između konfuznih tvrdnji koje tek treba da budu testirane i to u dalekoj budućnosti. Nije nemoguće da krionika uspe; samo je izuzetno neverovatno”.

Hoće da vozi bentli na onom svetu!

Brazilac Kunt Skarpa (62) rešio da zakopa skupoceni “bentli flaing spur”

Iskopaće Bili bentli!
Gledao je dokumentarac o faraonima, koji su se sahranjivali sa bogatstvom! Tada mu je “sinulo”! Ovo kaže Brazilac Kunt Skarpa (62), koji je rešio da zakopa skupoceni “bentli flaing spur”, vredan oko 300.000 evra! On je već iskopao “grob” u dvorištu svoje palate u Sao Paolu i namerava uskoro da auto svečano sahrani!

Bogataš se pomalo plaši smrti, pa je rešio da što pre reši pitanje prevoza na onom svetu! Naime, 2009. je operisao želudac kako bi manje jeo, ali ga je napala bakterija. U komi je proveo dva meseca. Skarpa je nasledio bogatstvo od oca, ali je dodatno zaradio baveći se rudama i pivskom industrijom. Bio je oženjen, ali mu je supruga preminula. Ponovo se oženio, ali ga je druga žena napustila. Nema dece, pa je svoga papagaja nazvao ćerkom.

Njegova namera izazvala je brojne kritike na društvenim mrežama. Jedan tviteraš pitao ga je da li je nameravao da “sahranjivanjem” izbegne porez, ali je Sakrpa to negirao rekavši da je papire pokazao vlastima!

Evo kolika rupa su “javni gubitaši”

Beograd — U Srbiji postoji 500 javnih preduzeća, zapošljavaju oko 200.000 ljudi, a njihov dug čini četiri petine ukupnog duga privrede.

Od ukupnog broja javnih preduzeća, 198 njih je prošlu godinu završilo sa gubicima. Ministarstvo privrede najavilo je detaljan plan kontrole JP.

Prema analizi Agencije za privredne registre (APR), gubitaška javna preduzeća učestvovala su prošle godine sa 87 odsto u ukupnim gubicima srpske privrede od 63 milijarde dinara.

U prošloj godini gubici tih preduzeća iznosili su 54 milijarde dinara i povećani su čak sedam puta u odnosu na 2011. godinu.

Ukupno izdate garancije javnim preduzećima iznosile su krajem 2011. godine više od 1,7 milijardi evra.

Novi ministar privrede Sasa Radulović odmah je na početku mandata zatražio da javna državna preduzeća dostave tom ministarstvu detaljne informacije i podatke o obavezama i potraživanjima koje imaju, o imovini, o zavisnim preduzećima, o organima upravljanja, rečeno je danas Tanjugu u tom ministarstvu.

Kako su naveli u Ministarstvu privrede, reč je o informacijama i podacima koji čine svojevrsnu “ličnu kartu” tih preduzeća.

Na osnovu takve “lične karte” biće moguće detaljno sagledati situaciju i trenutno stanje u tim preduzećima.

Posle analize tih informacija i podataka, biće razrađen detaljan plan kontrole javnih državnih preduzeća, najavilo je Ministarstvo privrede.

Najavu usvajanja preciznih planova rada javnih preduzeća, koji će biti praćeni na mesečnom nivou i na osnovu kojih će rezultati rada direktora biti ocenjivani, pozdravila je i Agencija za borbu protiv korupcije.

Kako se navodi u saopštenju Agencije, planiranje i evaluacija rada stvaraju odgovornost za upravljanje institucijom i predstavljaju elemente koncepta “dobrog upravljanja” koji je od velikog značaja za prevenciju korupcije i ostalih nepravilnosti i zloupotreba u fukcionisanju javnog sektora.

Iz Agencije navode da jedna od mera u Akcionom planu za sprovođenje nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije predviđa izmene Zakona o javnim preduzećima, tako da se uvedu jasni i objektivni kriterijumi za izbor, razrešenje i način vrednovanja rada direktora na svim nivoima, kao i mehanizmi odgovornosti za dosledno sprovođenje tih kriterijuma.

Misteriozni viseći kovčezi na liticama visokim 130 metara

Bizarni viseći mrtvački kovčezi na jugu Kine vekovima predstavljaju misteriju. Grobnice pričvršćene za padine planine u Gongsijanu, u provinciji Sečuan, zaostavština su naroda Bo, za čije se pripadnike veruje da su izumrli pre 400 godina.

Svaki sanduk je napravljen od izdubljenog stabla koja su prvobitno bila zaštićena bronzanim poklopcem.

– Neki od grobova su stari gotovo 3.000 godina, dok su najmlađi stari i do 1.500 godina. Niko ne može sa sigurnošću da kaže zašto su sahranjivali mrtve na ovaj način. U narodu se priča da su viseći kovčezi štitili mrtve od divljih životinja i da je duša zahvaljujući njima bila blagoslovena za večnost – objašnjava lokalni stručnjak Li Čan.

Tokom protekla dva meseca više od 40 drevnih visećih sanduka je renovirano, dok je još 16 otkriveno. Najniži su pričvršćeni na 10 metara iznad tla, a najviši na 130 metara.

– Veoma je teško renovirati ih, ali to je neophodno. Tokom poslednjih 10 godina najmanje 20 sanduka je palo, a mi želimo da sprečimo da se to dešava i ubuduće – kaže Li Čan.

Narod Bo je bio etnička manjina koja je živela izvan granica današnjih provincija Sečuan i Junan. Pre tri milenijuma su stvorili veličanstvenu kulturu. Najmlađi kovčezi napravljeni su pre 400 godina, u srednjem i kasnom periodu vladavine dinastije Ming (1368-1644), a mnogi od najstarijih potiču iz perioda dinastije Song (960-1279).

Najstariji do sada otkriveni mrtvački sanduk pronađen je u regionu Tri klisure. Pretpostavlja da je star oko 2.500 godina i potiče iz Perioda proleća i jeseni (770-476. godine p.n.e).