Monthly Archives: December 2013

Nova godina sa pokojnicima – Talca, Čile

Najbizarniji od svih običaja je jedan koji je specifičan za čileanski grad Talka, u kojem se slavljenici okupljaju na grobljima, kako bi Novu godinu dočekali u društvu preminulih rođaka.
Po predanju, običaj je započet kada je jedna lokalna porodica provalila na groblje kako bi bila blizu svoih rođaka u poslednjem danu godine na odlasku.
Danas, gradonačelnik Talke lično otvara kapije groblja u 23 sata kako bi zainteresovani mogli da započnu morbidnu žurku.

Cemetery-New-Year

Talca-Chile-Cemetery

Sahrana u moru

Grobna mesta su u Kini veoma skupa, pa lokalne vlasti podstiču porodice preminulih da se opredele za sahranu u moru. Tačnije, reč je o prosipanju pepela u vodu, a u pojedinim delovima zemlje porodicama se nudi 1.300 dolara nadoknade ako pristanu na to.

Za groblja potreban novi zakon

Propis koji reguliše sahranjivanje i uređenje večnih kuća star skoro četiri decenije, pa su mnoge njegove odredbe prevaziđene. Problem je siva trgovina grobnim mestima u selima.

SVE je izgledalo obično – čovek je preminuo, lekari konstatovali smrt, pogrebnik preuzeo telo i dopremio ga u gradsku mrtvačnicu. Pošto se sin jedinac danima kolebao oko datuma ukopa, zaposleni u preduzeću za pogrebne usluge shvatili su da imaju problem. Danas, sutra, nesrećni Nišlija se večne kuće dokopao posle skoro mesec dana provedenih na „ničijoj zemlji“ hladnjače pogrebnog preduzeća.

Situacija zabeležena u Nišu pokazuje sve slabosti zakonskog uređenja sahranjivanja u Srbiji. Da je sin odbio da plati sahranu, pokojnik bi bio za svega neki dan sahranjen o trošku opštine. Kako se nije odrekao finansiranja ukopa, a rok za određivanje datuma sahrane ne postoji, zapretila je ozbiljna opasnost da čovek ostane – nesahranjen.

Slučaj iz Niša, međutim, samo je jedan u nizu primera koji opominju da su potrebni novi propisi. Jer postojeći zakon donet je pre skoro četiri decenije, a vreme, nove navike i život pregazili su njegov veći deo.

Nadležnost nad seoskim grobovima, striktno definisanje mesta za ukope, problem divljih grobalja, bolje uređenje kremacija i raspolaganje pepelom, rokovi i kazne, samo su deo pitanja koja su za sada neregulisana. Oštricu zakona čeka i sve češća siva trgovina grobnicama i mahinacije zbog kojih se govori o „grobarskoj mafiji“.

Da je Srbiji potreban novi zakon prvo je ukazalo udruženje krematista „Oganj“, čiji je prvi zahtev da se, u skladu sa evropskim propisima, porodicama omogući da slobodno raspolažu urnama sa pepelom.
– Tražimo da pepeo preminulog može da se raspe prema želji pokojnika, a ne samo u Vrtu sećanja na Novom groblju, kakva je praksa – kaže Branislav Matijas, predsednik Udruženja „Oganj“. – Naš zahtev je i da se dozvoli da se urne sa pepelom, osim u kolumbarijumima, rozarijumima ili grobnicama, čuvaju i u domovima porodica.

U komunalnim preduzećima prioritet daju zakonskom rešavanju tzv. divljih grobalja i trgovine „crnih“ grobnih mesta. Sa ovim problemima kubure svi krajevi Srbije, a jedno od najpoznatijih je groblje u Malom Mokrom Lugu.

– Seoska groblja su veliki problem, jer su kapaciteti odavno prevaziđeni – kaže direktor niškog JKP „Gorica“ Igor Jovanić.

– Vlasnici susednih njiva, zemlju parcelišu i prodaju po kvadratu za grobove. Da li je normalno da neko izvadi dva reda šljiva, i „posadi“ grobnice? Oni organizuju i ljude koji kopaju rake i postaju paralelna pogrebna preduzeća koja sahranjuju mimo svakog tehničkog ili sanitarnog propisa.

Uzrok ove pojave je prebukiranost prostora za sahranjivanje. Procenjuje se da najvećim gradovima nedostaje gotovo 10.000 grobnih mesta.

UKOP NA LIVADI
OSNOVNO pravilo sahranjivanja jeste da pokojnik može da počiva samo na groblju. Drugačiji ukop moguć je samo ukoliko za to postoji poseban zakon, kao slučaj Jovanke Broz, ili tako odluči skupština lokalne samouprave. Ovakvi slučajevi najčešći su u planinskim i krajevima sa jakim i dugim zimama.

Izvor: Novosti, R. DRAGOVIĆ | 06. novembar 2013

KP KINE ČLANOVIMA: Kremirajte se, ne bacajte pare na spomenike!

PEKING – Kineska Komunistička partija saopštila je danas da zabranjuje svojim članovima da se rasipnički ponašaju tokom organizovanja sahrana za svoje bližnje.

Oni zabranjuju još jednu meru u borbi protiv korupcije i prekomernog trošenja novca kineske elite. U pismu, koje su objavili državni mediji, navodi se i zabrana partijskim članovima da tokom sahrana prikupljaju novac na ime saučešća.

Takvi novčani pokloni bi trebalo da pomognu ožalošćenima da smanje izdatke za sahranu, ali se često, umesto toga, kasnije koriste za podmićivanje, navodi AP. “Članovi partije i njeni zvaničnici treba da budu primer za to kako da se organizuju jednostavne i civilizovane sahrane”, piše u dokumentu kineske KP.

Partija je preporučila svojim funkcionerima da treba da kremiraju tela svojih bližnjih umesto što troše novac za monumentalne spomenike. U pojedinim delovima Kine sahrane se pripremaju sa velikom pompom, a to uključujue i angažovanje profesionalaca da oplakuju pokojnika, uniformisane orkestre za sahrane i po nekoliko limuzina.

kinakremiranje

Sahrane tako mogu da posluže i za pokazivanje visokog položaja u društvu, bogatstva i uticaja onih koji organizuju ukop. Zbog rastućih socijalnih razlika u kineskom društvu i ekstravagantne sahrane “bodu oči” velikom delu javnosti, navodi ekonomski analitičar Hu Singdou sa pekinškog Instituta za tehnologiju.

“Javnost je sigurno besna zbog ‘luksuznih’ sahrana zvaničnika. Oni su možda zavidni, ali to takođe govori o razdoru među bogatima i siromašnima”, kaže Hu.

Javnost je bila šokirana pre tri meseca kad je kineska državna televizija izvestila o sahrani supruge jednog seoskog zvaničnika na kojoj je procesija bila duga tri kilometra, a uključivala je orkestar i konvoj limuzina zbog koga je satima bio obustavljen saobraćaj.

Sahrana je pokrenula i pitanje kako je jedan seoski zvaničnik, sa skromnim primanjima, mogao sebi da priušti ovako nešto. Najnovija naredba KP je poslednja u nizu mera štednje koje preduzeo novi kineski lider Sji Đinping, a koje uključuju i petogodišnji moratorijum za izgradnju novih vladinih zgrada i zabranu korišćenja javnog novca za rasipničke bankete i skupe poklone, poput tradicionalnog kineskog kolača u obliku meseca (moon cake).

kineskogroblje

Jerusalim: Milion dolara za grobno mesto

MILIONI turista godišnje posete Jerusalim. Ali, novinari beogradskih medija, koji su u organizaciji „Er Srbije“ boravili u Izraelu, imali su sreću da uživaju i u prizoru nezabeleženom u proteklom veku – sveti grad bio je pod snegom.

Nevreme, koje je zadesilo Jerusalim, paralisalo je grad. Više od 30.000 porodica ostalo je bez struje, a oni koji su sa svih strana pohrlili u glavni grad ne bi li videli belo čudo od pola metra, ostali su zavejani na auto-putevima. Naši domaćini Izraelci palili su čak i sveće moleći se da veza između Tel Aviva i Jerusalima bude osposobljena za saobraćaj, da gosti iz Beograda posete svetilišta tri monoteističke religije – jevrejske, hrišćanske i muslimanske. Bog im je uslišio molitve.

Dok su se približavali mestu Hristovog stradalnog puta, raspeća, vaskrsenja i vaznesenja, neke čudne emocije su preplavile posetioce iz Srbije. Nekima su i oči zasuzile.

Prva stanica – vidikovac sa kojeg puca pogled na Jerusalim, a druga vidikovac ka Judejskoj pustinji. Ali, bilo je to tek zagrevanje za ono što sledi – Maslinova gora i spektakularni prizor sa najprepoznatljivijom slikom Jerusalima.

Sa Gore pogled najpre pada na jevrejsko groblje. Jevreji veruju da će mesija doći iz pustinje, popeće se na Maslinovu goru, spustiti se u Kedronsku dolinu i da će u Božju kuću ući kroz zlatna vrata starog grada (nekada su vodila do Solomonovog hrama, ali su ih muslimani zazidali). Kada mesija stupi u hram, doći će do obnove sveta, koji će postati idealno mesto, onako kako je Bog zamislio.

– Hiljadama godina Jevreji se sahranjuju na tom groblju, koje je najstarije na svetu – kaže Berta Zekić Belson, rodom Sarajka, turistički vodič i vlasnica agencije „Jerusalim turs“ u Tel Avivu. – Tu je sahranjen Davidov sin Avesalom, koji je živeo pre tri hiljade trista godina. Jevreji, kada osete da im se bliži smrt, dolaze da žive u Jerusalimu sa željom da budu sahranjeni baš na ovom groblju. Ali, kako više nema mesta, za poslednje slobodne parcele cena je paprena. Zapravo, ovde je kvadrat zemlje najskuplji na svetu. Milion dolara za dva kvadrata, dva puta jedan metar. Toliko košta grobno mesto.

Maslinova gora je važna i za hrišćane – to je mesto vaznesenja Hristovog. Tu su i Crkva Svetog Stefana Prvomučenika i Gecemanski vrt, gde je Isus izdan i uhvaćen, a jedini živi „svedoci“ te drame su više od dve hiljade godina stare masline, koje danas krase vrt. U podnožju je i Crkva Bogorodičinog groba…

Stari grad podeljen je na četvrti. Muslimanska – gde se nalazi treće sveto mesto za muslimane, gde je Muhamed otišao u nebo. Ovo svetilište podignuto je na ruševinama jevrejskog hrama i to je između ostalog „kost u grlu“, jedan od razloga bliskoistočnog sukoba. Kuriozitet je to što je Zid plača (Zapadni zid, kako ga zovu Jevreji) zapravo potporni zid sa zapadne strane platoa na kojem stoje džamije. A, Zid plača je najsvetije mesto za Jevreje. Hrišćanskom četvrti dominira Crkva Isusovog groba. U starom gradu su i jermenska i jevrejska četvrt.

Prijestonica Cetinje

Groblja na području Prijestonice Cetinja

Teritorija Prijestonice Cetinje, sa sjedištem u Cetinju, obuhvata Cetinje kao naselje gradskog karaktera i naselja: Bajice, Barjamovica, Bata, Bijele Poljane, Bjeloši, Bobija, Boguti, Bokovo, Češljari, Čevo, Dide, Dobrska Župa, Dobrsko Selo, Dodoši, Dolovi, Donja Zaljut, Donja Sela, Dragomi Do, Drušići, Dubovik, Dubova, Dugi Do, Dujeva, Đalci, Đinovići, Erakovići, Gađi, Gornja Zaljut, Gornji Ceklin, Građani, Grab, Gradina, Gornič, Izvori, Ivanova Korita, Jankovići, Jasikovica, Jezer, Kobilji Do, Kopito, Kosijeri, Krajnji Do, Kućišta, Kruševica, Lastva, Lipa, Lješev Stup, Ljubotinj, Majstori, Malošin Do, Markovina, Meterizi, Mikulići, Milijevići, Mužovići, Njeguši, Obzovica, Oćevići, Očinići, Ožegovica, Pačarađe, Pejovići, Petrov Do, Poda, Podbukovica, Prediš, Prekornica, Prentin Do, Prevlaka, Proseni Do, Radomir, Raičevići, Resna, Riječani, Rijeka Crnojevića, Rokoči, Rvaši, Ržani Do, Smokovci, Šinđon, Štitari, Tomići, Trešnjevo, Trnjine, Tisovac, Uba, Ubli, Ublice, Ugnji, Ulići, Velestovo, Vignjevići, Vojkovići, Vrba, Vrela, Vuči Do, Zabrđe, Začir, Zagora, Žabljak Crnojevića i Žanjev Do i druga naselja utvrđena posebnom odlukom Prijestonice.

Javno komunalno preduzeće – Cetinje
Adresa: Jaroslava Čermaka bb
Telefon: 041 238 225

Opština Bijelo Polje

Groblja na području opštine Bijelo Polje

Opština Bijelo Polje, sa sjedištem u Bijelom Polju, obuhvata Bijelo Polje kao naselje gradskog karaktera i naselja: Babaići, Babića Brijeg, Banje Selo, Barice, Bijedići, Biokovac, Bioca, Bistrica, Bliškovo, Bojišta, Boljanina, Boturići, Brestovik, Brzava, Brčve, Centar grada, Cerovo, Crniš, Crnča, Ćukovac, Čeoče, Čokrlije, Čampari, Črhalj, Dobrakovo, Dobrinje, Dolac, Dubovo, Dupljaci, Đalovići, Dţafića Brdo, Femića Krš, Godijevo, Goduša, Gojevići, Gorice, Gornji dio grada, Grab, Grančarevo, Gubavač, Ivanje, Jablanovo, Jabučno, Jagoče, Kanje, Kaševari, Kičava, Kneţevići, Kovren, Kostenica, Kostići, Kradenik, Krstaće, Kruševo, Kukulje, Lazovići, Laholo, Lekovina, Lipnica, Ličine, Lijeska, Livadice, Lozna, Loznice, Lješnica, Majstorovina, Mahala, Medanovići, Metanjac, Milovo, Mioče, Mirojevići, Mojstir, Mokri lug, Muslići, Negobratina, Nedakusi, Nikoljac, Njegnjevo, Obrov, Ograde, Okladi, Oluje, Orahovica,Osmanbegovo selo, Ostrelj, Pavino Polje, Pali,Pape, Pećarska, Pisana Jela, Pobretići, Poda, Poţeginja, Potkrajci, Potrk, Prijelozi, Pripčići, Pruška, Raklja, Ravna Rijeka, Radojeva Glava, Radulići, Rakita, Rakonje, Rasovo, Rastoka, Resnik, Ribarevine, Rijeka, Rodiljela, Sadici, Sela, Slatka, Sipanje, Sokolac, Srđevac, Stoţer, Stubo, Strojtanica, Sutivan, Sušica, Šipovice, Šolje, Tomaševo, Trubine, Ujniče, Unevina, Ušanovići, Vergaševići, Voljavac, Vrbe, Vrh, Zaton, Zminac, Ţiljak, Ţurena i druga naselja utvrđena posebnom odlukom te opštine.

JP Komunalno Lim Bijelo Polje
+ 382 (0) 50 432 510
Adresa: Ulica Živka Žižića br. 24
84000 Bijelo Polje, Crna Gor

Groblje nemačkih vojnika na vojnom aerodromu u Golubovcima

Groblje nemačkih vojnika stradalih u Drugom svetskom ratu na prostoru Crne Gore, umesto u kasarni u Danilovgradu, biće izgrađeno na delu vojnog aerodroma Golubovci.

Ministarstvo odbrane je navelo da je, zbog nastalih problema u donošenju planske dokumentacije, protivljenja SUBNOR-a i porodice narodnog heroja Milovana Šaranovića, čije ime nosi kasarna u Danilovgradu, kao alternativno rešenje za lokaciju za pohranu posmrtnih ostataka poginulih nemačkih vojnika predložilo deo vojnog aerodroma Golubovci.

Za izradnju tog groblja, kako je saopšteno, biće određena parcela površine 2.600 kvadratna metra, na severnom delu vojnog aerodroma.

Vlade Crne Gore i Nemačke potpisale su 10. avgusta 2011. godine sporazum o izgradnji groblja za nemačke vojnike poginule u Drugom svetskom ratu.Prema tom sporazumu, izgradnju groblja finansiraće Vlada Nemačke.

Zašto je korisno osigurati nadgrobna obeležja?

JKP „Čistoća i zelenilo“ Zrenjanin se stara o sedam grobalja u gradu Zrenjaninu. Sahranjivanje se obavlja na Centralnom, Tomaševačkom, Temišvarskom, Gradnuličkom, Katoličkom, Reformatsko-Evangelističkom i Mužljanskom groblju.

I ako korisnici grobnih mesta uglavnom vode računa o istima, mi se u svom radu susrećemo i sa oštećenjima nadgrobnih obeležja. Znamo da je izrada spomen obeležja od mermera dosta skupa i da građani ne žale novac kada prave spomenike za svoje bližnje. Zbog toga smatramo da je uputno da se spomenici i ostali izvedeni kamenorezački radovi osiguraju, da bi naši korisnici u slučaju oštećenja spomenika npr. usled sleganja tla, pada drveta, oluje, požara, udara groma i dr., u iznosu osigurane sume mogli da naplate od osiguravajuće kuće. Globos osiguranje iz Beograda stavilo je na raspolaganje našim sugrađanima, korisnicima grobnih mesta, na raspolaganje veoma povoljnu ponudu npr. ukupna godišnja premija sa porezom za pojedinačno grobno mesto iznosi 250,00 dinara (suma osiguranja u slučaju štetnog događaja iznosi 20.000, 00 dinara), za dvostruko grobno mesto godišnja premija iznosi 500,00 dinara ( suma osiguranja iznosi 40.000,00 dinara) itd. Sam period osiguranja traje 12 meseci i počinje prvog dana u narednom mesecu nakon uplate premije. JKP“Čistoća i zelenilo“ Zrenjanin kao preduzeće koje se stara o grobljima, ima neposredan uvid u to da u ne malom broju slučajeva i usled raznih rizika može doći do oštećenja nadgrobnog obeležja, zbog čega promovišemo osiguranje nadgrobnih obeležja. Praksa osiguranja nadgrobnih obeležja zaživela je u velikoj meri u gradovima kao što je Novi Sad i pokazala se kao vrlo korisna za osiguranike.

Sve informacije zainteresovani građani mogu dobiti u ekspozituri Globos osiguranja, u Zrenjaninu na telefon br.-023/566-428.