Monthly Archives: January 2014

Tribina: Duhovni značaj groblja i ponašanje na njemu

Cilj tribine je da se shvati verski značaj groblja i daju saveti građanima kako da se ponašaju na njemu.
Činjenica je da su naša groblja u jako lošem stanju i uz pomoć mapiranja groblja i grobnih mesta želimo da podstaknemo njihovo uređenje i održavanje.

Teme:
– Groblje kroz prizmu učenja verskih zajednica,
– Kultura i ponašanje na groblju,
– Mapiranje groblja i grobnih mesta.

Učesnici:
– Miroljub Nestorović
– Predstavnici verskih zajednica
– Vlado Čučković

Mesto održavanja: Beograd
Datum: 12.02.2014. godine

Prijave slati na email: info@pogrebneusluge.org

Vikar u Prištini osudio skrnavljenje srpskih groblja

Vikar Katoličke crkve u Prištini Ljuš Đerđi osudio je svaki oblik nasilja i netolerancije i, povodom skrnavljenja srpskih groblja u pokrajini, pozvao Srbe i Albance da prestanu sa ekstremizmom.

“Odlučno osuđujemo svaki oblik nasilja i netolerancije, ekstremizam na obema stranama mora da se prekine”, izjavio je Đerđi italijanskoj verskoj agenciji SIR, prenela je Verska informativna agencija (VIA).

Prema njegovim rečima, počinioci očigledno žele da destabilizuju situaciju na Kosovu, posebno uoči nastavka dijaloga Beograda i Prištine 17. januara.
On se, međuitm, nada da do toga neće doći jer je “ljudima dosta ratovanja i konflikata” i, kaže, da se Bogu moli da se dijalog nastavi.

Katolički evropski mediji izveštavaju da je u ponedeljak u katoličkom ordinarijatu u Prištini po prvi put zasedala međureligijska komisija Kosova u kojoj su predstavnici islama, pravoslavlja i katoličanstva.

Ova stalna komisija bi trebalo da zaseda svaka tri meseca, s ciljem uspostavljanja “autentičnog međureligijskog dijaloga”.

Popust za prepodnevno umiranje

Kragujevac — Pomalo morbidno zvuči zahtev JKP “Groblja“ da onog koji umre između sedam i tri popodne, prevoze do groblja za 2.246 a onog koji premine noću za 4.494 dinara.

Pljušte zahtevi komunalnih preduzeća za povećanje cena usluga.

Posle “Vodovoda“, koji cene svake godine usklađuje sa rastom troškova na malo, na adresu Gradskog veća nedavno je stigao i zahtev JKP “Čistoća“, koje smatra da njihove cena treba da porastu 20 odsto.

Ako se u obzir uzme i namera “Energetike“ da cenu toplotne energije obračunava po novom sistemu, utrošku a ne kvadraturi, zbog čega su neki potrošači dobili višestruko veće probne račune, mnogi Kragujevčani će verovatno poželeti da nestanu sa ovog sveta. Međutim, tek tu ih čeka neprijatno iznenađenje, pošto su “Gradska groblja“ uputila zahtev da cene prevoza i ukopa pokojnika porastu čak 25 odsto.

Iako je reč samo o zahtevima, izvesno je da će cene porasti, budući da rukovodioci preduzeća ovakve odluke nikad ne donose sami, već kada za njih dobiju odobrenje onih koji su ih na ta mesta i postavili.

Od novih brojki može da se zavrti u glavi, ali problemi nastaju tek kada se u proračun unese zahtev JKP “Gradska groblja“. Povećanje cene 25 odsto znači da će sahrana koštati 9.146 dinara, a ukoliko se, ne daj bože, prilikom kopanja rake naiđe na busenje ili beton, zbog otežanih okolnosti rodbina pokojnika moraće da izdvoji 13.720 dinara.

Pošto pokojnike prethodno treba prevesti do groblja, u zahtev za povećanje ukalkulisana je i ta usluga. A kada se pogleda predloženi cenovnik, Kragujevčanima će biti najbolje da umiru od sedam ujutru do tri po podne, pošto je u tom periodu prevoz nejjeftiniji, 2.246 dinara. Prevoz od 15 do 22 sata košta 3.370 dinara, a ako neko umre tokom noći, njegov prevoz bližnji će morati da plate 4.494 dinara.

U obrazloženju zahteva “Gradska groblja“ navode da trošak pogrebnih usluga ne utiče na životni standard građana, jer se, kako kažu, pojavljuje tek svake petnaeste godine. Cene nisu menjane godinama i povećanje od 25 procenata bilo je neminovno, smatraju u ovom preduzeću.

Imajući u vidu “deplasiranost postojećih cena“, “Gradska groblja“ su rešila da neke druge usluge budu duplo skuplje, pa će tako zakup grobnog mesta na period od deset godina koštati 3.226 dinara.

Izvor: Politika

Izvoz nadgrobnih ploča

Srpski kamen bi mogao da postane veliki izvozni adut naše zemlje, a prema nekim podacima, nadgrobne ploče iz Srbije se sve više koriste u Rusiji i Azerbejdžanu.

Predsednik poslovnog udruženja za eksploataciju i preradu kamena i prateću industriju “Kamen Srbije” Zoran Đajić rekao je Tanjugu da industrija arhitektonsko-građevinskog kamena u Srbiji poslednjih godina beleži pad proizvodnje.

On je istakao da Srbija u toj oblasti ima veliki potencijal, ali da je, ipak, poznata kao jedan od najvećih uvoznika kamena.

U Srbiji postoji puno velikih kompanija koje se bave uvozom i preradom kamena, rekao je Đajić dodajući da naša zemlja godišnje uvozi oko 10.000 kubika ili blizu 30.000 tona kamena.

Taj kamen stiže u Srbiju u raznim dimenzijama, kao sirovina u velikim blokovima za preradu, ali i kao polu ili finalni proizvod.

Srbija je do pre dvadesetak imala razvijenu proizvodnju kamena, a davnih pedesetih godina prošlog veka u Srbiji je bilo više od 200 mesta na kojima se vadio i eksploatisao kamen, dok danas rade svega tri ili četiri kamenoloma, naveo je Đajić.

On je objasnio da se to dogodilo zato što su svi hteli da se bave trgovinom, a ne i vađenjem kamena, jer su potrebna ulaganja i čekanje na zaradu.

“Zbog toga je Srbija u situaciji da je kamen, koji bi stvarno mogao da bude ozbiljan izvozni adut, jedan od naših najvećih uzvoznih materijala”, naglasio je Đajić.

Srbija najviše uvozi kamen iz Italije i to kao polu ili gotov proizvod, dok kamene blokove, prema njegovim rečima, najviše uvozimo iz Brazila, Indije i Kine, koji su najveći svetski proizvođači kamenih blokova.

Sa druge strane, Srbija najviše izvozi u susedne zemlje – Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu, ali i Rusiju gde je kamen išao zbog radova na izgradnji objekata u Sočiju, naveo je Đajić.

On je napomenuo da mnoge strane firme koriste sporazum o slobodnoj trogovini Srbije i Rusije i preko naše zemlje plasiraju kamen u Rusiju.

Đajić je istakao da mnoge zemlje ulažu u tu industrijsku granu za razliku od Srbije u kojoj je, kada je reč o arhitektonskom kamenu, jedino aktivan užički region.

On je dodao da geolozi nazivaju Užice “srpskom Kararom”, po mestu u Italiji poznatom u svetu po ležištima belog mermera.

Ekonomista Miroslav Zdravković je rekao Tanjugu da su kamenoresci u Srbiji možda jedan od svetlih primera kako se “poslovna smrt” prevazilazi izvozom.

Prema njegovim rečima, srpsko tržište nadgrobnim pločama je u velikoj meri osvojeno od proizvođača iz Italije, Kine i Češke.

Zdravković je naveo da Srbija u 2012. uvezla oko 27.000 tona kamenih ploča.

On je kazao da je moguće da su regionalni distrubuteri koncentrisani u Srbiji, pa da izvoz u Crnu Goru, BiH i Makedoniju ustvari predstavlja reeksport.

Cena uvoznih ploča po kilogramu je bila 63 evrocenta u trećem tromesečju 2013. iz Italije, 26 centi iz Kine, 80 centi iz Češke, iz Indije 38 centa i iz Južne Afrike 34 evrocenta.

Zdravković je rekao da je tržišni segment nadgrobnih ploča u Srbiji u potpunosti usvojen inostranom ponudom i da je za srpske proizvođače nadgrobnih spomenika jedini spas u izvozu.

U Rusku Federaciju izvoz je, prema njegovim rečima, povećan sa 193.000 evra u 2011. na 881.000 u 2012. i verovatno je premašio dva miliona evra u 2013. godini, s obzirom da je u prva tri tromesečja vrednost izvoza bila veća od 1,5 miliona.

U Azerbejdžan nije evidentiran izvoz ploča do drugog tromesečja 2013 godine, kada je registrovan izvoz vredan 80.000 evra, a u trećem tromesečju je vredeo 334.000 evra.

Barselona gradi groblje na stadionu

Fudbalski klub Barselona odlučio je da napravi mauzoleju kom će navijači moći da kupe mesto za svoje posmrtne ostatke.

U početku, biće mesta za 500 urni sa posmrtnim ostacima na groblju, ali je plan da ono bude u sastavu stadiona ’Kamp Nou’, ili u okviru novog, modernijeg stadiona Barselone gde će biti 30.000 mesta.

„Ovo je odgovor na istorijski zahtev članova kluba koji žele da njihovi ostaci ostanu na stadionu“, rekao je direktor klupskih objekata Žozep Ramon Vidal-Abarka.

U drugoj fazi projekta biće izgrađen veći mauzolej gde će navijači moći da kupe keramičke ploče ukrašene Barseloninim obeležjima, iza kojih će biti postavljeni ostaci.

„Memorijalna arena FK Barselona biće večna veza sa klubom i počast onima koji žele da budu povezivani sa klubom zauvek“, rekao je Santi Bah, izvršni direktor kompanije ’Gijem Sports’, koja je partner u ovom projektu.

Cene će se kretati od tri do šest hiljada evra, a postojaće mogućnost da se protstor kupi od 50 do 99 godina.

Novo groblje: Demontiranje spomenika

Na Novom groblju u Beogradu uskoro će početi radovi na uređenju ruskih parcela, a tom prilikom će biti demontirani i očišćeni svi nadgrobni objekti u parcelama.

Kako je najavljeno iz JKP “Pogrebne usluge” biće preduzete mere za popravljanje njihove stabilnosti.

Kako se navodi, prilikom priprema za demontažu svako grobno mesto biće posebno fotografisano, a biće napravljen i zapisnik o zatečenom stanju.

Svi demontirani spomenici biće vraćeni na svoje mesto u okvirima propisanih dimenzija, a izvođač radova saniraće sva eventualna oštećenja u postupku demontaže.

Radovi će biti sprovedeni na osnovu Memoranduma o saradnji na projektu Ruski nekropolj, koji je potpisan u Skupštini grada.

Srušili srpsko groblje u selu Čepin

Nepoznate osobe uništile su desetak spomenika i razbile staklo na kapeli pravoslavnog groblja u selu Čepin kod Osijeka, grada u Hrvatskoj, i to baš uoči najvećeg pravoslavnog praznika – Božića. Meštani Čepina, koji su uglavnom Srbi, pričaju da su zaprepašćeni skrnavljenjem groblja. Posebno su razočarani što, kako kažu, nemilosrdni razbojnici ni mrtvim dušama ne dozvoljavaju da počivaju u miru.

Meštanin M. R. kaže da ga je veoma pogodila vest o skrnavljenju srpskog groblja.

Smetaju im Srbi

– Dokle više!? Pitam se, dokle će nas više povređivati i ismevati. Pa tim nakazama koje su polupale stakla i oskrnavile grobove nisu sveti ni mrtvi ljudi. Šta im oni smetaju i kakva je to poruka nama živima? Ja to jedino mogu da tumačim da je opomena na nacionalnoj osnovi, drugog objašnjenja nema. Nekome smetaju Srbi, pa čak i kad nisu živi – priča uznemireno M. R. i dodaje da, nažalost, ovo nije prvi put. Njegovoj porodici posebno je teško palo što se ovo desilo baš uoči Božića, koji bi trebalo da se proslavlja u miru i slozi.

Drugi stanovnici Čepina takođe su uznemireni zbog ovog događaja, a od tada žive u strahu da će neko od njih biti napadnut.

– Kad su ti vandali napali mrtve, napašće i žive. Više niko nije bezbedan. Ovo se desilo usred bela dana. Od tada više ne smem da puštam decu samu na ulicu. Mislim da nisu bezbedni i neću da rizikujem, ko zna šta sve može da se desi – žali se jedan od meštana čija je rođaka sahranjena na ovom groblju, ali joj spomenik, srećom, nije oskrnavljen.

Potraga za počiniocima

Osječko-baranjska policija odmah posle razbojništva izašla je na teren i traga za počiniocima. Kad budu otkriveni, biće optuženi za povredu mira pokojnika.

Izvor: Kurir