Monthly Archives: February 2014

Sekli stabla, pronašli grobnice

Na Brdu mira u Gornjem Milanovcu posle seče i uklanjanja osušenih stabala otkrivene su grobnice, pune ljudskih kostiju.

Iz Javnog preduzeća za izgradnju grada kažu da su grobnice otkrili radnici koji su radili na čišćenju terena i koji su o tome obavestili policiju.

“Bagerom smo vadili panjeve, a ispod njih su bile armirane grobnice u kojima su se nalazile ljudske kosti”, rekao je novinarima Radoljub Radović (54), koji je predvodio radove.

Direktor Javnog preduzeća za izgradnju Božidar Vučetić naredio je po pronalaženju grobnice obustavljanje daljih radova.

On je agenciji Beta kazao da je od Muzeja rudničko-takovskog kraja i Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu zatražio zvanične podatke o svemu što je propnađeno, a što je uzbudilo javnost u Gornjem Milanovcu.

Od kraja Drugog svetskog rata govorilo se da je na tom mestu sahranjeno na stotine ubijenih protivnika novih vlasti koji su dovođeni iz drugih gradova Srbije.

Na samom vrhu Brda mira izgrađen je veliki plato gde su podignute spomen grobnice sa kostima partizana i crvenoarmejaca koji su poginuli u ovom kraju, a koju su 1962. godine otkrili lideri tadašnje Jugoslavije i SSSR-a Josip Broz Tito i Leonid Brežnjev.

Lopov opljačkao grobnicu!

Požarevačka policija intenzivno traga za nepoznatim kradljivcem, koji je provalio u grobnicu porodice Tajkunović na Starom groblju i opljačkao je.

Ovu krađu policiji je prijavio Marko Tajkunović (22) iz Požarevca, nakon što je otkriveno da je provaljeno u grobnicu i da je nestao zlatan nakit sa pokojnog Živomira Tajkunovića.

– Izlaskom na lice mesta, na parceli broj osam, grobno mesto broj 145, policija je utvrdila da je nepoznato lice ušlo u porodičnu grobnicu, a potom odvrnulo šrafove sa kovčega pokojnika. Prema izjavi članova porodice, sa tela pokojnika osumnjičeni je uzeo zlatan prsten, zlatnu narukvicu i zlatan lančić, kao i tri ručna časovnika koja su bila položena pored tela – saznajemo iz istrage.

Osnovno javno tužilaštvo ovo delo okvalifikovalo je kao tešku krađu i naložilo potragu za nepoznatim počiniteljem.

Požarevačko Staro groblje već godinama je na meti kradljivaca, koji sa grobnica i kapela skidaju bakarne krovove, metalne kovane ograde i mesingane predmete sa nadgrobnih spomenika.

Nekoliko puta ulazili su i u same grobnice i sa pokojnika skidali zlatni nakit i uzimali novac.Neki kradljivci su napadali i članove porodica pokojnika prilikom njihove posete groblju i otimali im tašne, novčanike i mobilne telefone.

Zbog toga su na Starom groblju postavljene nadzorne kamere, koje su smanjile broj krađa, ali, očigledno, nisu uspele u potpunosti da obeshrabre vandale.

Srbi obišli groblje u Prištini

Nekoliko desetina Srba iz Prištine i interno raseljenih građana Prištine iz okolnih srpskih sela obišli su danas gradsko pravoslavno groblje u Prištini da po tradiciji zapale sveće i daju daću svojim najmilijim.

Pomen upokojenima služio je paroh prištinski Darko Marinković. Komentarišući činjenicu da danas na Zadušnice u Prištinu raseljeni Srbi nisu došli organizovano iz mesta centralne Srbije, gde privremeno, već petnaest godina žive, zamenik premijera Kosova Slobodan Petrović kazao je novinarima da je uzrok tome verovatno individualnog karaktera.

“Svako ima mogućnost i pravo da slobodno obiđe groblje. Ovo danas je dobra prilika da pozovemo sve one koji su nekada živeli u ovom gradu da se vrate i da tako budemo svi zajedno”, kazao je novinarima Petrović.

On je istovremeno pozvao i sve relevantne institucije koje su obavezne da uzmu deo odgovornosti u procesu povratka raseljenih i rekao novinarima da poziva i sve one koji su napustili prostore Kosova da se vrate.

Petrović je ocenio da uloga ljudi koji su deo institucija i koji su u vlasti jeste da omoguće slobodu kretanja svim ljudima. Prema njegovim rečima gradsko groblje u Prištini je očišćeno, a popravljeno je i 136 nadgrobnih spomenika, a na celom Kosovu je restaurirano i obnovljeno više stotina nadgrobnih ploča.

On je rekao novinarima da će održavanja groblja i popravka spomenika, kojih još ima porušenih, biti nastavljena i u narednim fazama.

Paroh Darko Marinković rekao je da je tačno da je na današnje Zadušnice došlo manje ljudi, jer nije bilo organizovanog dolaska raseljenih, ali je ocenio da je za njega kao sveštenika koji živi u Prištini i taj broj od nekoliko desetina pridošlih Srba na groblje značajan.

On je kazao da sa ponosom može da kaže da je gradsko pravoslavno groblje sada jedno od sređenijih pravoslavih groblja na Kosovu. U vezi obnove porušenih nadgrobnih spomenika Marinković je rekao da se sada radi na tome da se sačini jedan dugoročniji projekat za zaštitu, obnovu i održavanje spomenika i groblja u celini.

Raseljena Srpkinja iz Prištine koja živi u Gračanici Branislava Ivančević (72) sedi na groblju pored desetak porušenih nadgrobnih spomenika svojih roditelja i još šest upokojenih članova porodice.

Ona je pred opelo objasnila parohu Marinkoviću da je spomenike njenih najmilijih razrusila NATO bomba iz koje je pored stare obnovljene kapele ostao samo krater i da očekuje da i nadgrobni spomenici njenih najmilijih budu obnovljeni.

Jutros su raseljeni Srbi iz Đakovice izjavili za Betu da je njima rečeno da niko ne može da im garantuje bezbednost i da je zato njih oko 120 moralo da odustane od obilaska groblja u Đakovici.

Grobove pokojnika obeleželi žutom trakom

Prema naredbi rukovodstva čačanskog JP „Gradsko zelenilo“, radnici na groblju izlepili su brojne spomenike na starom delu groblja obaveštenjima, u kojima stoji da se zbog ispunjenja uslova za prestanak prava korišćenja grobnih mesta korisnici obrate upravi groblja, a pored ovih obaveštenja izlepljene su i – žute trake!, piše Afera 32.

Mnogi Čačani su ove nalepnice zatekli na nadgrobnim spomenicima svojih najmilijih i doživeli pravi šok. Jedan od njih je M. S., koji je proteklog petka izašao na groblje da zapali sveću svojoj supruzi.

“Nemam reči. Ovo je strašno. Pitam se zašto se neko odlučio da nas na ovaj način obeleži. Od besa sam uzeo i odlepio nalepnicu i žutu traku”, rekao je M. S. i dodao: “Dugujem za zakup grobnog mesta, ali penzija mi je mala i jedva uspevam da preživim. Planirao sam da platim ovih dana. Sve je ovo moglo da se reši slanjem obaveštenja na kućnu adresu, a ne na ovaj način.”

Na nalepnicama, koje su samo dan nakon što su izlepljenje, po naređenju rukovodstva, već sutradan skinute, bilo je ispisano: „Obratite se upravi groblja radi regulisanja statusa grobnog mesta. Ispunjeni su uslovi za prestanak prava korišćenja“. Na pojedinim mestima, međutim, nalepnice i žute trake su ostale, a postoje i spomenici na kojima su, nakon skidanja oštrim alatom, vidni tragovi oštećenja.

Cene na čačanskom groblju

Naknada za održavanje groblja po grobnom mestu na godišnjem nivou iznosi oko 814 dinara, dok je zakup oko 2.540 dinara. „Gradsko zelenilo“ je nekoliko puta upozoravalo građane koji ne ispunjavaju svoje obaveze da će izgubiti pravo na korišćenje groblja i da će posmrtni ostaci biti iseljeni iz grobnice u zajedničku grobnicu.

Izvor: Kurir

Bolja naplata a ne veći porez

Predstavnik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ Aleksandar Grunauer kaže da uvećanja poreza na imovinu nisu nužna, ako se obezbedi bolja naplata.

Ova organizacija pokrenula je projekat u kome pomažu devet opština da prošire bazu podataka, jer su analize pokazale da jedna petina nekretnina fizičkih lica nije u bazi podataka poreske administracije.

Prvih pet najefikasnijih opština koje prošire bazu podataka i kojima naplata poreza bude najefikasnija podeliće milion švajcarskih franaka koje dodeljuju švajcarska i nemačka vlada.

Grunauer je gostujući na RTS-u pojasnio da novac ide u razvojne svrhe i da se lokalne samouprave moraju dogovoriti sa građanima kako će dobijeni novac biti potrošen.

Upitan šta će biti prvi znak da nova vlada posle izbora nastavlja sa ekonomskim reformama, on je rekao da je najbolji indikator ako investitori dolaze zbog dobre klime, a ne zbog subvencija.

“Po tome treba da se mere reforme nove vlade, ali i po tome da li sprovode zakon i da vlada stoji iza zakona”, naglasio je Grunauer.

Počeli su sa iskopavanjem zbog proširenja fakulteta, završili na jezivom otkriću

Oduvek se znalo da na zemljištu koje pripada Univezitetu Misisipija (SAD) ima neobeleženih grobova, ali ono do čega je dovelo istraživanje započeto radi izgradnje novog krila Medicinskog fakulteta gotovo sve je iznenadilo. Nakon početnih iskopavanja, u kojma je pronađeno oko 60 grobova sa posmrtim ostacima, radarom koji prodire kroz tle je utvrđeno da ovakvih grobova ima više od 2.000.

Neki od njih potiču od Duševne bolnice Misisipija, koja se tu nalazila od 1855. do 1935, drugi bi mogli pripadati obližnjoj afro-američkoj crkvi, a neki možda predstavljaju čak i ostatke indijanskog groblja.

Od kako su iskopavanja počela, i vest se pročula, univerzitetu se neprestano javljaju ljudi koji misle da bi tu mogao biti sahranjen neko od nihovih najbližih – na primer baka koja je umrla u duševnoj bolnici.

Zbog toga se uprvi mah javila ideja da se svi posmrtni ostaci iskopaju, prouče i ponovo dostojno sahrane, ali zbog velike i za univerzitet neprihvatljive cene ovakvog poduhvata, od toga se odustalo.

Univerzitet je saopštio da će svi do sad otkriveni posmrtni ostaci biti tretirani i proučeni sa dužnom pažnjom, dok će dalja iskopavanja biti obustavljena, a proširenje Medicinskog fakulteta se odlaže do daljeg.

Groblje stiglo ženi do kuće

Spomenici su nam skoro pod prozorom, a niko da nam pomogne. Strašno je stalno slušati plač i leleke, očajna je Gordana Despić

Stanare 20 kuća od Batajničkog groblja deli samo stara limena ograda kroz koju se vide humke.

– U mojoj bašti su lane obeležili mesta gde će kopati rake. Dovozili su i bagere, a mi smo na ulici pravili živi štit. Obraćali smo se opštini Zemun, pa i Vladi Srbije, ali nema ko da nas zaštiti. Peticiju nisu ni pogledali. Hoće da nas zatvore u groblje – očajan je Nenad Bisić, čiju kuću od grobova deli uska staza.

Ulica se, ironično, zove Široki put, a ne mogu da priđu ni hitne službe. Nema ni rasvete, pa ni odraslima nije svejedno kad se vraćaju kući po mraku.

I kuća Radosava Baića gleda pravo na grobnice.

– Groblje nam je skoro ušlo u dvorište. Hteli su da ga prošire do oraha u dvorištu! Proširivali su ga triput, nema više kud – kaže on.

Ivanka Luković kivna je jer u naselju mnogo dece živi u strahu, a nemaju ni gde da se igraju, jer je i nekadašnje igralištu sad deo groblja. Nenadu Bisiću najteže pada što deca slušaju plač i opela.
– A za rođendane ne možemo da im pustimo muziku. Ne priliči – dodaje on.

Sredo Ravnjak (25) se doselio tu kao petogodišnjak.

– Imamo pogled s vrata pravo na groblje – dodaje.

Sinadin Marković priča našim reporterima da su napravili kompromis s predsednikom mesne zajednice i pustili da se ograda u jednom delu pomeri za metar, a da im naspu blatnjavi put.

– Groblje je prošireno, a od nasipanja nema ništa – ljutito kaže on i dodaje da porodična grobnica na Batajničkom groblju košta 8.000 evra.

1.500 din za konstatovanje smrti

Vlasti u Vranju rešile da uvedu red u službi Hitne pomoći. Lekarima naknada za konstatovanje smrti na licu mesta, pišu “Novosti”.

Neobičnu odluku lokalne samouprave, prema kojoj su u budžetu izdvojena sredstva za plaćanje lekara mrtvozornika, u Vranju svi su pozitivno ocenili.

Lekarima će se ubuduće plaćati 1.500 dinara po konstatovanoj smrti, jer je dosad bilo propusta u radu do te mere da su smrti, umesto obaveznim izlaskom na teren, utvrđivane telefonski.

“Bilo je zaista mnogo primedaba građana na rad lekara mrtvozornika. Konkretno, mladi lekari koji rade u Hitnoj pomoći za minimalac moći će da zarade platu, a angažovaćemo i jednog lekara sa Nacionalne službe za zapošljavanje”, objašnjava dr Aleksandar Stajić, član gradskog veća zadužen za zdravstvo.

Do sada su ovo radili lekari u Zdravstvenom centru, koji su teško usklađivali brojne obaveze sa dodatnom delatnošću.

Direktor bolnice dr Zvonimir Đorđević pozdravlja odluku lokalne samouprave.

“Radio sam u Hitnoj pomoći, izlazak na teren radi konstatovanja smrti je izuzetno odgovoran posao. Prvi razlog je što postoji mogućnost kliničke smrti, a drugo, obaveza je lekara da utvrdi ima li elemenata nasilne smrti”, objašnjava Đorđević za „Novosti“.

Vranjanka Rada M. prepričava kako je to izgledalo kad je zvala Hitnu pomoć nakon što joj je svekrva preminula.

“Obavestila sam ih da je starica umrla, postavili su mi nekoliko pitanja i rekli da odemo po neke papire kako bi nam izdali umrlicu i to je sve”, priseća se Rada M.

Prema podacima gradske uprave, na teritoriji grada godišnje se izda od 800 do 1.000 umrlica. Obaveza lekara mrtvozornika je da kada se prijavi smrt van bolnice, izađu na lice mesta i konstatuju smrt i tek nakon njihovog izveštaja se izdaje umrlica.

U mom grobu je drugi čovek

Kada je Ivčo Markov video da se na njegovo grobno mesto sahranjuje nepoznat čovek, nije ni slutio da će da završi u policiji.

Uzaludni su bili njegovi pokušaji da spreči da se izvesni Rajko sahrani na njegovoj parceli. Umesto pravde, dobio je prekršajnu prijavu za narušavanje javnog reda i mira, i na svojoj parceli sahranjenog neznanca.

– Pošao sam tog 28. januara iz kuće, u Stanovu, i prolazio pored groblja. Video sam da se kopa raka na mestu koje sam ja kupio za sebe i za ženu. Pitam ljude šta rade, odlazim u mesnu zajednicu, a tamo kažu da je to slobodna parcela. Posle sam doneo dokumenta, račune da sam to kupio odavno, ali ništa nije vredelo. Rekao sam im da su banda, i pozvao policiju da spreče sahranu. Ali, kad su došli, mene su priveli u stanicu, i držali me tri sata, sve dok taj čovek nije sahranjen – kaže Ivčo Markov.

– Nudili su mi da mi daju neku drugu parcelu, ali nisam hteo. Moj otac je sahranjen tu, i ja sam hteo da budem blizu njega. Nisam planirao da umrem skorije, ali ako se to desi, voleo bih da moja deca upale sveću i meni, i dedi… Tako je to i kupljeno. Podneo sam prijavu Tužilaštvu, pa ćemo da vidimo šta će da se događa – dodaje Ivčo.

U policiji tvrde da je Ivčo Markov priveden zbog narušavanja javnog reda i mira. On je pretio u Mesnoj zajednici, i vređao činovnike. U Stanovu kažu da je sve sada na odluci suda.

– To grobno mesto nije imalo opseg, a po nacrtima od 2010. vodi se kao slobodno. Postoje četiri drvena kočića koja obeležavaju parcelu, ali u našim papirima nije zavedeno da je to mesto već prodato. Novi kupac je za tu parcelu platio 40.000 dinara – kaže Miladin Vukićević, predsednik MZ Stanovo.

Izvor: Blic