Monthly Archives: March 2014

Monopol na nadgrobne spomenike

Kragujevac – Smrt bližnjeg uvek je bolan trenutak, ali sahrana se mora obaviti. Kupovina pogrebne opreme, izrada spomenika i sređivanje papirologije takođe su neizbežni. U takvim okolnostima malo ko gleda kakav ugovor potpisuje i šta stoji u njemu. Pokojnik ne može da čeka, pa se sve radi brzo i, ako je moguće, na jednom mestu. Uglavnom u komunalnom preduzeću koje obavlja tu delatnost. U Kragujevcu taj posao obavlja JKP “Gradska groblja”.

Tom preduzeću se pre šest meseci, kada mu je umro otac, obratio i Damir Tanasković. Izabrao je jedno od tri ponuđena grobna mesta na groblju Bozman, a posle toga, kod privatne firme “Mermer”, naručio je i spomenik. Tri dana nakon sahrane, njemu je činovnica JKP “Gradska groblja” predočila uobičajeni ugovor, ali je Tanasković, kad je video šta stoji u njemu, odbio da ga potpiše. – Pri izboru grobnog mesta, samo mi je rečeno da ako sve platim odjednom, što sam i učinio, spomenik mogu da uradim u sopstvenoj režiji. Niko mi nije nagovestio da je ta parcela već kaparisana, i to od strane JKP “Gradska groblja”. U ugovoru koji mi je ponuđen zapravo je stajalo da se, kad je reč o grobnom mestu koje sam izabrao, izrada spomenika isključivo mora poveriti tom preduzeću. To sam doživeo kao svojevrsnu ucenu, pa ugovor nisam ni potpisao – veli Tanasković u izjavi za naš list.

Kako je JKP “Gradska groblja” pozitivno odgovorilo na prigovor koji je uputio, Tanaskoviću je, ipak, omogućeno da postavi spomenik kakav želi. – Došao sam do saznanja da se na određenim parcelama izrada spomenika isključivo mora poveriti tom komunalnom preduzeću. Ja sam taj nesporazum rešio, ali se pitam šta se dešava sa svim onim ljudima koji nikad u životu nisu pročitali ni jedan ugovor. Jer, nije lako pažljivo pročitati tri gusto kucane strane u trenutku kada sahranjujete najbližeg člana porodice.

Za lepšu sliku groblja

Dragan Radović, direktor JKP “Gradska groblja”, kaže za “Politiku” da je odluka o parcelama koje pripadaju tom komunalnom preduzeću doneta pre njegovog mandata, doneo ju je bivši upravni odbor. – Tu odluku sam, praktično, nasledio i poštovaću je dok upravni odbor ne kaže drugačije. Nisam upućen u motive zbog kojih je doneta, ali mislim da je reč o ekonomskim razlozima. JKP “Gradska groblja” iz gradskog budžeta dobija neka sredstva, ali ovo preduzeće i zaposleni moraju sami da obezbede sredstva za funkcionisanje firme i svoje zarade – kaže Radović.

Portparol ovog komunalnog preduzeća Daniela Cvejić tvrdi da se odluka odnosi na parcele koje su “u prvim redovima i pored uređenih staza”. – Na tim parcelama isključivo mi možemo izrađivati i postavljati spomenike, jer slika našeg preduzeća zavisi od uređenosti tih grobnih mesta – objašnjava Cvejićeva.

Prema Radovićevim rečima, izrada spomenika u sopstvenoj režiji moguća je ako sve obaveze platite odjednom, ali pod uslovom da niste izabrali grobno mesto koje po odluci upravnog odbora pripada “Gradskim grobljima”. – Dajemo mogućnost plaćanja u tri rate, putem kreditne kartice, na osnovu profakture, ali ako klijent odluči da sve plati odjednom, spomenik može da naruči kod privatnika. Pod uslovom da nije izabrao grobno mesto koje pripada ovom preduzeću. Ukoliko neko to doživljava kao ucenu, pokojnika može da sahrani u nekoj drugoj parceli – veli Radović.

Međutim, u kamenorezačkoj radnji “Mermer”, koja je za Tanaskovića uradila spomenik, kažu nam da je ovakva odluka JKP “Gradska groblja” samo deo “monopolskog ponašanja” ove firme zbog čega, prema njihovom mišljenju, privatnici u Kragujevcu “ostaju bez mnogih porudžbina”.

Gradonačelnik obavešten

– U poslednje vreme smo uradili četiri-pet spomenika, a mogli smo pedesetak. Međutim, ugovori koje JKP “Gradska groblja” potura Kragujevčanima takvi su da mi gotovo uvek izvisimo. To komunalno preduzeće, praktično, drži monopol nad mrtvima. Tako oni imaju ogromnu zaradu, a nama ostaju samo delići – kaže za naš list Milan Lekić iz kamenorezačke radnje “Mermer”.

Njegov kolega Ljubodrag Lekić iz kamenorezačke radnje “Kopaonik” tvrdi da do sada nije prošao ni na jednom tenderu koje je raspisalo JKP “Gradska groblja”. – Ne razumem kako se tom preduzeću isplati da posao poveri Aranđelovčanima, a ne nekom privatniku iz Kragujevca. Poštujem tržišnu utakmicu, ali valjda je bolje da novac ostaje u ovom gradu. Uglavnom, ja nisam prošao ni na jednom tenderu koje su raspisala kragujevačka “Gradska groblja”. Verovatno zato što nemam partijsku knjižicu stranke kojoj pripada direktor te firme – kaže vlasnik “Kopaonika” za naš list.

Prema rečima ovog privatnika, svaki kamenorezac u Kragujevcu je, zbog odluka kragujevačkog komunalnog preduzeća, “godišnje na gubitku dvadesetak spomenika”. – Ni na jednom groblju u Kragujevcu mi ne možemo da radimo opsege za grobna mesta. To radi samo JKP “Gradska groblja”. Spomenike, čak i ako za nekog prijatelja uradimo ispod cene ili džabe, ne možemo da postavimo, jer se ispostavlja da je ugovorom vezan samo za to komunalno preduzeće. O tome sam obavestio i gradonačelnika Kragujevca, ali mi je on saopštio kako nema pristupa u tu firmu. Da li JKP “Gradska groblja” pripada svim Kragujevčanima ili samo poslovodstvu tog preduzeća – pita se Lekić iz “Kopaonika” i nagoveštava zajedničku akciju kragujevačkih kamenorezaca u vezi sa ovim problemom.

Sahrane “stigle” na sud

Seosko groblje u Ljukovu od juna prošle godine kamen spoticanja u inđijskoj opštini. “Komunalac” počeo skupo da naplaćuje usluge sahranjivanja, seljani traže groblje nazad.

Seosko groblje u Ljukovu “stiglo” je do Ustavnog suda Srbije. Preuzimanjem brige o groblju od juna prošle godine inđijsko JP “Komunalac” počelo je da naplaćuje usluge sahrana, zbog čega se pobunilo celo selo i traži da se groblje vrati Mesnoj zajednici, dok meštani u međuvremenu sami vrše pogrebne usluge.

– Pre nego što je “Komunalac” preuzeo groblje, mi smo ulagali u njega, održavali grobna mesta, sahranjivali i sagradili kapelu, naravno, bez naplaćivanja sahrana. Sada smo podneli žalbu Ustavnom sudu Srbije i tražimo da se selu vrati groblje na upravljanje – kaže Mikica Petković, bivši predsednik mesne zajednice i jedan od inicijatora za podnošenje žalbe Ustavnom sudu.

On kaže da na poslednjoj sahrani nisu mogli da koriste kapelu, obeležja, litije, kolica, koja su preko mesne zajednice sami kupili.

Nesporazumi oko groblja u Ljukovu i još nekoliko sela inđijske opštine počeli su početkom 2013. godine kad je Opštinsko veće Inđije donelo zaključak da se sva seoska groblja predaju na upravljanje Javnom preduzeću “Komunalac”. Meštani ovih sela su još tada isticali da groblja treba da ostanu pri mesnim zajednicama, jer će “Komunalac” uvesti visoke naknade za troškove sahranjivanja.

– Za sahranu se sada plaća 14.300 dinara. Narod nema tih para, to je klasična otimačina. Ko ima pravo da nam oduzme groblje, izgrađeno na njivi koju je naš meštanin poklonio selu – kaže Ljukovčanin Rade Jajić.

U “Komunalcu” u Inđiji ističu da su preuzeli sva groblja na osnovu odluke Opštinskog veća, koja je zasnovana na zakonu, jer, ne mogu pojedinci i mesne zajednice da obavljaju sahrane i održavaju groblja.

– Što se cena usluga tiče, one su jednake za sva seoska groblja u opštini i s tim nemamo nikakvih problema, osim u Ljukovu. Ne želim bilo šta da kažem, jer smo mi policiji podneli krivične prijave protiv onih koji ometaju normalne aktivnosti na seoskom groblju u Ljukovu – kaže Stevan Jakoba, tehnički direktor inđijskog “Komunalca”.

Groblje za noć niklo na Novom Beogradu

Oko trideset nadgrobnih spomenika „preko noći“ se pojavilo na Novom Beogradu kod Savskog nasipa i juče uspaničilo Beograđane, koji su mislili da je krivac za to neka satanistička sekta. Ipak, Kurir je rešio misteriju. Otkrili smo da posredi nije nikakav satanistički podvig, već da se na tom mestu snima film i da su nadgrobne ploče postavljene upravo zato.

Uznemireni građani
Ljudi su nam slali mejlove misleći da su ispod zbunjujućih spomenika zaista sahranjeni ljudi i da je to neka pretnja.
– Ljudi, pogledajte ove slike! Napravio sam ih jutros oko devet sati kod Savskog nasipa. Na jednoj površini se pojavilo 30 nadgrobnih spomenika. Znate li kako to jezivo izgleda?! Niko ne zna šta je. Čak stoji i veliki crni krst.

Ja mislim da je to neka satanistička sekta uradila. Nema drugog objašnjenja, jer ti grobovi nisu ranije stajali tu, lično to tvrdim jer stalno trčim ovuda. Molim vas, ispitajte o čemu je reč – ovo je bio samo jedan od desetine mejlova sa sličnom sadržinom koje smo juče dobili.

Filmska postavka
Ekipa Kurira otišla je na lice mesta i uverila se da su nadgrobni spomenici prava atrakcija za Beograđane. Svi su prilazili da se slikaju, ljudi su otvarali kovčeg u obliku krsta i gledali šta ima unutra. Ipak, saznali smo da je reč o snimanju novog filma.
– Ovde se snima film. Čitava glumačka ekipa je bila pre neki dan. Nešto su snimali kad je padala kiša. Baš je delovalo stvarno, tmurno i jezivo. Uskoro će skloniti rekvizite – kaže dobro obavešteni izvor Kurira.

Kao u devedesetim
TRAŽILI POMOĆ OD POLICIJE
Da su Beograđani baš ozbiljno shvatili iznenadnu pojavu nadgrobnih ploča, pokazalo je i to što su se žalili policiji.
– Mi što živimo u blizini odsekli smo se od straha. Čak smo zvali i komunalnu policiju, ali su nam rekli da oni nisu nadležni. Ja sam mislio da su tu sahranili neke ljude i da nekome prete. Osetio sam se kao u devedesetim – priča za Kurir Jovan Š., koji se sada smeje sopstvenom strahu.

Traže ekshumaciju 27 potomaka solunskih dobrovoljaca

Žitelji sela Vajska kod Bača traže ekshumaciju 27 potomaka solunskih dobrovoljaca. Početkom Drugog svetskog rata mađarski fašisti preorali srpske grobnice, što malo ko u selu zna.

VIŠE od sedam decenija, posmrtni ostaci 27 nekadašnjih solunskih dobrovoljaca i drugih doseljenika u Vajsku kod Bača, počivaju bez ikakvog obeležja. Umesto spomenika i krstova, u nebo se izdižu stabla voćaka, a svakog proleća iznova niče povrće.

Samo malobrojni meštani ovog sela, tek nekoliko kilometara od hrvatske granice, znaju da su to mesto početkom četredesetih godina prošlog veka preorali mađarski okupatori i da su baš tu podigli naselje. Rođaci upokojenih ovih dana, pokrenuli su inicijativu da se tela ekshumiraju i na dostojan način sahrane – u selu.

Na Vaskrs 10. aprila pre 26 godina, prvi put su zvanično obelodanjena imena 27 osoba sahranjenih na Alparskom groblju, kako se pre Drugog svetskog rata nazivalo. U dokumentu Srpske pravoslavne parohije Vajšanske, administrator parohije – nastojatelj manastira Bođani Lukijan, napisao je da je ovaj izvod knjige umrlih i sahranjenih iz 1935. pa do 1940. „veran svome originalu“, a to tvrdi „svojim potpisom i zvaničnim pečatom“.

Priču o ekshumaciji i premeštanju groblja na mesto gde će poimence biti nabrojani upokojeni, ovih dana opet je pokrenuo Radisav Nikolić (72), potomak solunskog dobrovoljca, koji davno otišao sa očevine. Pridružio mu se dve godine mlađi prijatelj iz detinjstva Ilija Vujović. Ne daju starine da se svedočanstvo zaboravi i istorija ponovi. Zbog svojih, ali i tuđih predaka i budućih naraštaja.

– Dugo se, kao najveća tajna, skrivala istina o postojanju prvog srpskog, pravoslavnog groblja – započinje priču Nikolić, čiji brat Milorad Mandić počiva u baštama današnjih stanovnika Vajske. – Smatram da mi je obaveza da se njemu, ali i ostalim upokojenima zna i obeleži mesto gde počivaju. Nove, posleratne komunističke vlasti su na svaki način pokušavale da sakriju istinu o groblju, jer su po nekakvoj, samo njima znanoj logici, te pokojnike proglasili četnicima i ratnim neprijateljima.

Nikolić i Vujović prepričavaju burnu istoriju sela, koje sada ima oko 3.000 duša. Podsećaju da su posle Prvog svetskog rata u Vajsku, u kojoj su do tada živeli uglavnom stanovnici nemačke i mađarske nacionalnosti, naselili solunski dobrovoljci poreklom iz Hercegovine, Like i Bosne. To je, kažu, bila prva kolonizacija, po ugledu na koju je posle Drugog svetskog rata naseljen veliki broj vojvođanskih sela. Bežeći od fašista, početkom Drugog svetskog rata svi kolonisti su se iselili iz Vajske i vratili u stari zavičaj.

– Na Alparskom groblju mađarski fašisti su podigli pedesetak kuća, a naselje nazvali Telep – kaže Vujović. – Ovde je sahranjena moja sestra od tetke, Bosiljka Svorcan.

Vajska danas ima 3.000 stanovnika, od čega je oko 1.300 Srba, a ostalo su Rumuni, Hrvati i Mađari. Neki od njih su od reportera „Novosti“ prvi put čuli za grobnicu. Žena iz porodice Jagodić, pod čijom baštom je groblje, slegla je zamišljeno ramenima. Kaže:

-I ja bih volela da kosti tih ljudi ne počivaju pod mojom baštom. Ako će ih iskopavati neka požure, jer ja ovih dana moram da sejem povrće. A, ako ga posejem, onda molim da iskopavanje sačeka jesen – dok uberem letinu.

NOVI KOLONISTI
PO okončanju rata 1945. u Vajsku ponovo dolaze kolonisti, kojima su dodeljivane mađarske i švapske kuće, među kojima i one sagrađene na groblju. Nisu znali da se Krajiška ulica spaja sa grobljem.

SPISAK SAHRANjENIH
NA Alparskom groblju počivaju: Đurđa Subotić, Rade Šolaja, Rade Borić, Ljubica Šuletić, Mihajlo Grubačić, Milan Sejdović, Đurđa Čomić, Dragoljub Škuletić, Novak Čomić, Inđija Starović, Jovana Vuković, Jova Lukić, Zdravko Bjelogrlić, Anđa Bratić, Ljiljana Ušćumlić, Pera Pušara, Ivan Svorcan, Ćetko Bjelogrlić, Rade Bjelogrlić, Milorad Gluvajić, Gligor Ušćumlić, Mileva Uljarević, Dana Stepanov, Milorad Mandić, Bosiljka Svorcan, Slavujka Popović i Branislav Čomić.

Srušio se zid grobnice u Pompeji

Zid grobnice visine oko 1,7 metara i dužine 2,5 metara srušio se rano jutros u nekropoli Porta Noćera, u okviru drevnog rimskog grada Pompeje. Urušavanje je usledilo nakon što se srušio deo potpornog stuba na Venerinom hramu, koji se nalazi u delu zabranjenom za turiste.

Zvaničnici su rekli da su obilne kiše uzrok urušavanja. Italijanski ministar kulture Dario Frančeskini zatražio je danas objašnjenje nadležnih nakon urušavanja.

Frančeskini je rekao da je sazvao sve odgovorne na vanredan sastanak u utorak, 4. marta. On je rekao da želi da se utvrde razlozi urušavanja, najavljujući redovno održavanje objekata i ubrzan rad na restauraciji.

Poslednjih meseci i godina sve su češća urušavanja i propadanje objekata u Pompeji, koja je ostala sačuvana ispod pepela nakon erupcije vulkana 79. godine nove ere.

U Pompeji, koja je pod zaštitom Uneska, u vreme erupcije vulkana živelo je oko 13.000 ljudi. Turisti danas mogu da vide ostatke građevina na površini od oko 66 hektara. Ova lokacija svake godine privuče više od dva miliona turista.