Monthly Archives: April 2014

Transformacija JKP

Reforma JKP treba da omogući da preduzeća budu efikasnija, racionalnija i osposobljena da samostalno posluju i razvijaju se, a da pri tom svojim delovanjem ni na koji način ne ugrožavaju javni interes niti da zloupotrebljavaju monopolski položaj.

Javna komunalna preduzeća u Srbiji suočavaju se sa velikim poteškoćama u radu. Potrebna je njihova hitna transformacija za opstanak i poslovanje u skladu sa potrebama građana. Prema podacima u Predlogu strategije restrukturiranja javnih komunalnih preduzeća, u njima je zaposleno više od 53.000 radnika, što čini 2,5 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Ukupan prihod bio je oko 100 milijardi dinara, što je oko dva odsto od bruto društvenog proizvoda Srbije. Istovremeno rashodi su bili za oko osam milijardi dinara veći od prihoda. Ovo je između ostalog istaknuto na javnoj debati „Transformacija javno komunalnih preduzeća i uloga lokalne zajednice – aktuelni projekti i tehnologije”, koju su organizovali CEDEF i Privredna komora Srbije.

Info
http://www.cedeforum.org/cetvrtajavnadebata.html

JKP “Pogrebne usluge” naplaćuju umrlice, iako su one besplatne

Nakon pisanja “Blica” da JKP “Pogrebne usluge” naplaćuje 2.360 dinara za izdavanje umrlica, iako su one besplatne, u matičnim službama, su nam potvrdili da se umrlice ne naplaćaju.

Umrlicu mogu da podignu rođaci, službenici privatnog pogrebnog preduzeća ili JKP “Pogrebne usluge” i ona se ne naplaćuje, potvrdili su “Blicu” u nekoliko opštinskih matičnih službi.

Da bi se dobio izvod iz knjige umrlih potrebno je priložiti izveštaj lekara i ličnu kartu preminule osobe.

– Pod stavkom “Obezbeđenje dokumentacije o umrlom licu” JKP “Pogrebne usluge” naplaćuju samu uslugu vađenja umrlica, iako su one besplatne – kaže Dragomir Kostić iz Udruženja preduzetnika iz oblasti pogrebnih usluga.

Nataša Živković, pomoćnik sekretara Sektora za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava kaže da prema Zakonu o republičkim administrativnim taksama ne plaćaju se naknade za prijave za upis u matične knjige, kao ni za radnje u postupku za sahranjivanje.

– Matičari ne naplaćuju prijavu smrti nadležnom matičaru, niti izdavanje izvoda iz matične knjige umrlih, bez koga nije moguće izvršiti sahranjivanje umrle osobe – objašnjava Živković.

Ona kaže da se od JKP “Pogrebne usluge” ukoliko je naplatilo tu taksu mora zatražiti objašnjenje.

Međutim, iz JKP “Pogrebne usluge” još nije odgovorilo na pitanja “Blica” iz kog razloga su uvele ovu stavku u svoj cenovnik.

Potopljeno i gradsko groblje u Prokuplju

Poplava koja je prethodnih dana pogodila Opštinu Prokuplje nanela je veliku štetu tom području, a između ostalog potopljeno je i gradsko groblje koje je praktičnopored same Toplice.

Nabujala reka odnela je sa grobova krstove, cveće i sveće i donela mnogo bola i gorčine koja se ne stišava među gradjanima. Oštećena su mnoga grobna mesta, spomen obeležja, ali su najviše oštećene sveže humke koje je voda potkopala i sa njih odnela svu zemlju.

– Biće potrebno mnogo vremena i mnogo novca da bismo sanirali štetu – rekao je za agenciju Beta upravnik gradskog groblja Zoran Stojiljković i dodao da je lokalna samouprava obećala pomoć u sanaciji i nekoliko kamiona sa tucanikom za pokrivanje grobnih mesta koje je voda uništila.

Građani Prokuplja su ogorčeni zbog sudbine koju je doživelo gradsko groblje i strahuju od novog poplavnog talasa koji bi još više urušio obalu Toplice na kojoj se i dalje sahranjuju stanovnici Prokuplja.

– Ko će da nadoknadi našu bol, i hoćemo li od sada svoje mrtve da spuštamo u reku – rekao je jedan stanovnik Prokuplja koji je tražio da bude anoniman.

U Prokuplju već 40 godina postoji plan izgradnje rečnog keja koji bi sprečio izlivanje reke u grad i zaštitio groblje, ali ga nijedna lokalna vlast nije realizovala.

– Jedino rešenje za gradsko groblje koje se proširilo i došlo do same obale Toplice je izmeštanje na novu lokaciju”, rekao je za Betu predsednik Opštine Prokuplje Ljubiša Đurković.

Prema njegovim rečima, za novo groblje je već pronadjena lokacija -Donja Stražava nadomak grada, ali nedostaju sredstva za otkup zemlje od privatnih vlasnika i za izgradnju kapele i groblja.

STIŽE VODENI TALAS: Prokupčani se bore da spasu groblje!

Opština je obezbedila pesak i džakove a radnici „Čistoće“ iz svih službi već tri dana aktivno rade na punjenju džakova i transportu do gradskog groblja, gde se pravi nasip za odbranu od poplava, rekao je tehnički rukovodilac JKP „Čistoća“ Siniša Ljuboja.

Prema prognozi Hidrometeorološkog zavoda Srbije od srede do petka očekuje se novi talas padavina na teritoriji Topličkog okruga, koji će izazvati novo izlivanje Toplice.

Zbog toga se na obali kod gradskog groblja podiže novi bedem, kako bi se zaštitilo groblje.

– Padavine od 30 do 50 litara po metru kvadratnom očekuju se na području Topličkog okruga. Posebno jake padavine očekuju se noću između srede i četvrtka – rekao je načelnik Sektora za vanredne situacije PU Prokuplje Srđan Mitrović i dodaje da su zato preduzete nove intenzivnije mere za zaštitu od poplava.

Radnici Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ pripremili su oko 2000 džakova sa peskom
za bedeme na području gradskog groblja.

– Opština je obezbedila pesak i džakove a radnici „Čistoće“ iz svih službi već tri dana aktivno rade na punjenju džakova i transportu do gradskog groblja, gde se pravi nasip za odbranu od poplava – rekao je tehnički rukovodilac JKP „Čistoća“ Siniša Ljuboja.

Na teritoriji opštine Prokuplje uvedena je posebna radna obaveza za radnike javnih preduzeća i ustanova, čiji je osnivač opština i oni imaju obavezu da se stave na raspolaganju Štabu za vanredne situacije u aktivnostima vezanim za zaštitu od poplava.

-Trenutno na području Liparske ulice aktivne su tri pumpe, koje crpu vodu iz kuća a iz Crvenog krsta Srbije stigle su sušilice za zidove. Sledi dezinfekcija objekata nakon čišćenja – rekao je Mitrović.

Na policama počiva čak 525 urni

SVAŠTA se zaboravlja u Srbiji. Kišobrani, ključevi, godišnjice, obećanja, ali i – pokojnici. Ukupno 1.285 urni s pepelom predaka potomci nisu preuzeli od 1966. kad je počeo da radi krematorijum na groblju Lešće. Zbog nedostatka prostora u ovom „birou za izgubljene pokojnike“ 760 urni je pre nekoliko godina položeno u betonske kasete u vrtu sećanja.

U ostavi krematorijuma ostavljeni su pokojnici kremirani posle 1996. za koje postoji veća verovatnoća da će ih se neko setiti. U međuvremenu su stizali i novi, pa danas na policama stoji 525 urni „na čekanju“.

Oko dva promila kremiranih pokojnika godišnje ostaje „neraspoređeno“, kažu u JKP „Pogrebne usluge“. U okviru te statistike nalaze se urne 60 žena i 48 muškaraca koje nisu podignute od početka 2013. do danas. Imena na hladnim posudama s pepelom ne govore ništa o sudbinama ljudi koji su bili nečija deca, roditelji, rođaci…

– Svaka urna ima svoju tužnu priču, nemoguće je dati uopšteno objašnjenje ove pojave. Psiholozi su kvalifikovaniji da objasne „zaboravljanje“ pepela pokojnika u narodu koji se ponosio kultom predaka – kaže Danilo Bjelica, rukovodilac Radne jedinice groblje Lešće sa krematorijumom. On se trudi da uređenjem večne kuće naših predaka učini dostojanstvenijim i potomke, a iz istog razloga ne želi da otkriva detalje sudbina iz urni.

– Tajne ovog mesta nikada ne zastarevaju. Ljudi i posle nekoliko decenija dolaze da dostojno sahrane pretke. Ljudska duša pamti i kad razum pokušava da zaboravi – kaže Bjelica.

Zato u JKP „Pogrebne usluge“ imaju razumevanja i čuvaju urne i privatnost potomaka mnogo duže od zakonom propisanih šest meseci, ističe Bojana Kisin, zadužena za odnose s javnošću.

– Bilo je slučajeva da porodica iz objektivnih razloga nije mogla da ispoštuje zakonski rok. Često zbog materijalnih teškoća, seobe u inostranstvo ili smrti onoga koji je trebalo da pruzme urne. Nekada po pepeo pokojnika dolaze i daleki potomci podstaknuti osećanjem da moraju da ispune obavezu prema precima. Nedavno je iz inostranstva došao čovek da preuzme urnu iz 1986. godine – kaže Bojana Kisin.

U upravi groblja Lešće kažu da mnogi od zaboravljenih pokojnika imaju rodbinu u inostranstvu.

– Mnogi ljudi su emigrirali i u trenutku smrti bližnjih nisu imali novca da dođu i da finansiraju sahranu. Pare su često slali rodbini, a iz priloženog se vidi da rođaci nisu uvek ispunili obavezu do kraja. Ima i naših ljudi u tuđini kojima je lakše da podnesu misao da ih urne čekaju na polici, nego da su položene u zemlju bez njihovog prisustva – kaže Bjelica.

Međutim, ima i pokojnika koji su posthumno žrtva neispunjavanja obaveza i najobičnije bezobzirnosti.

– Imate udruženja koja se reklamiraju „vaše je samo da umrete, a sve ostalo je naša briga“, a posle kremacije se ne javljaju. Poznata je i priča o pokojnicima koji su ugovorom o doživotnom izdržavanji obavezali nekoga da ih sahrani, a ovi su prištedeli na kupovini grobnog mesta i ostavili nam urne – kaže Bjelica.

Smrt jedini siguran biznis

U Srbiji od 570 pogrebnih firmi bar polovina radi ilegalno. Sumnjive veze medicinara i pogrebnika. Tarifa za vest o smrti 100-300 evra. U cenu se svi ugrađuju. Ni prevoz nije po propisu.

VAŠE je samo da umrete“. Ovaj čuveni slogan jednog velikog domaćeg pogrebnog preduzeća trebalo bi da insinuira da čovek ni o čemu ne treba da brine, jer tu su oni, ugledni pogrebnici, da se pobrinu za sve. U praksi, međutim, stvari izgledaju sasvim drugačije.

Ožalošćena porodica ne samo da ostaje sa tugom u srcu, već i zabrinuta, praznih džepova, neretko u šoku kad ispred ulaza zgrade počnu da se sudaraju predstavnici pogrebnih društava, nudeći joj usluge. Dešava se i da se pogrebnici oglase pre nego što iz bolnice uopšte jave da je bolesnik preminuo. Nije retkost ni da lekar Hitne pomoći ili mrtvozornik odmah pošto je konstatovao smrt gurne porodici vizitkartu pogrebnika sa kojim su u „dilu“.

– Nedavno je preminula naša članica, inače glumica, koja je živela u privatnom domu za stare – priča Maja Nikolić, iz Društva krematista „Oganj“. – Dom je bio u kontaktu sa njenom ćerkom, koja je za dva-tri dana trebalo da doputuje iz Irske. Umesto da stave pokojnicu u hladnjaču, dom je po svaku cenu hteo da je iznese napolje, da se ne bi potresali ostali korisnici. Tako je, ne obavestivši ćerku, angažovao privatnika.

Po rečima Nikolićeve, pokojnike iz domova u takvim situacijama iznose u čemu stignu – od ćebadi, do PVC vreća. Zakazana je i ekspres kremacija, bez ceremonije i prisutnih. Ćerka je u međuvremenu ipak stigla i zgranula se.

– Odmah nam se obratila, jer je njena majka plaćala redovno članarinu. Ispostavilo se da je celu tu ubrzanu proceduru sahrane potpisao neko iz doma, iako to može samo najbliži član porodice. Odmah smo sve stopirali i nadoknadili privatniku troškove. Poslao nam je račun od 57.000 dinara, iako bi realno trebalo da bude 27.000. Četiri puta je računao iznošenje i unošenje preminulog – kaže Nikolić.

Nije ona jedina koja tvrdi da su pojedini pogrebnici povezani sa bolnicama, Hitnom pomoći, lekarima, medicinskim sestrama, sudskom medicinom… Dragomir Kostić, predsednik Udruženja preduzetnika u oblasti pogrebnih usluga, kaže da se njegova grupacija žalila svim mogućim inspekcijama i policiji, čak i Komisiji za zaštitu konkurencije, ali haos u oblasti pogrebnih usluga nije rešen.

Po njemu, u Srbiji ima 550-570 pogrebnih preduzeća, od čega oko 120 u glavnom gradu. Bar polovina radi ilegalno! Neki skroz rade „na divlje“, dok su drugi registrovali firmu, da bi je potom ugasili i nastavili da rade nesmetano.

– Oni koji rade legalno imaju problema i sa JKP „Pogrebne usluge“, ali i sa „tašna-mašna“ privatnicima, koji su na stalnoj vezi sa lekarima i mrtvozornicima – kaže Kostić. – U drugim gradovima pokojnika ne možete da iznesete iz kapele ako nemate pogrebno vozilo, a u Beogradu ih voze u karavanima, samo zatamne stakla i obore sedišta. Imali smo slučaj da je pokojnik prevožen i hladnjačom za meso, a utovarili su ga kukama! Mnogi nemaju ni hladnjače, nego drže pokojnike u garaži.

Tarifa za jedan poziv lekara ili mrtvozornika pogrebniku kreće se, kaže Kostić, od 100 do 300 evra, zavisno od toga ko je dao „dojavu“. Takođe pominje da sumnjivi privatnici uspevaju da naplate troškove pogreba od države sa računima bez holograma i matičnog broja, bez fiskalnog računa, pa se ne zna da li je račun izdala prodavnica mešovite robe ili pogrebno preduzeće.

On navodi i da su „Pogrebne usluge“ imale monopol u Beogradu u vreme mandata gradonačelnika Dragana Đilasa:

– Matičari ne smeju da iznose knjige umrlih iz službenih prostorija, a bilo im je dozvoljeno da sede pored pokojnika u kapeli u Deligradskoj ulici i na licu mesta izdaju umrlice onima koji kupuju opremu kod JKP „Pogrebne usluge“. Ako preko njih sahranjujete pokojnika, možete iz kapele da ga iznesete već u 7.30, a ako ste se dogovorili sa privatnom firmom, morate da čekate devet sati. Tako pogrebno vozilo kasni ako vozi pokojnika u unutrašnjost.

Sa njim se slaže i Siniša Mandić, vlasnik „Konkordije“ iz Pančeva, koji takođe pominje „ilegalce“ koji nemaju ni registrovane prodavnice, a u vezi su sa mrtvozornicima:

– Drugi ozbiljan problem vezan je za dodelu šifre delatnosti u APR-u. U klasifikaciji delatnosti postoji samo jedna šifra vezana za pogrebne i srodne delatnosti – 9603. Više od 80 privatnih subjekata dobilo je ovu šifru na sumnjiv način, jer je Zakonom o komunalnim delatnostima predviđeno da se pogrebnim delatnostima mogu baviti samo javna komunalna preduzeća. Treći problem su upravo JKP koja imaju monopol i prave nam probleme. Rešenje bi bila dodela licence za rad putem tendera. Trećina nas ispunila bi uslove i konačno bi se uveo red u ovoj oblasti, kao u svim zemljama EU.

Licence bi podrazumevale da firma mora da ima sedište, hladnjaču, pogrebna vozila, radnike…

A da je medicinsko osoblje u dosluhu sa pogrebnicima potvrdio nam je i jedan dugogodišnji funkcioner u oblasti pogrebnih delatnosti:

– Retko koji lekar nema „svoje“ pogrebno preduzeće, a očajna rodbina obično prihvati takvu preporuku baš zato što dolazi od lekara. Onda pokojnik postaje roba u čiju cenu se ugrađuju svi! Tako ona raste i dva-tri puta. Dok sam radio, borio sam se da se uvede red, pisao i gradskim službama i Ministarstvu zdravlja o sumnjivim vezama medicinara sa pogrebnicima, o korupciji. Tražio sam da se pogrebne firme isele iz bolnica. Nisam uspeo.

Mnogi privatnici, kaže ovaj funkcioner, određuju cenu na licu mesta, kad vide kako je opremljen stan pokojnika. Ponekad ih rodbina, koliko god bila očajna, u nastupu besa čak i izbaci. A partijski kadrovi u javnim preduzećima doveli su do toga da i njihove usluge poskupe tri puta.

– Postupanje sa pokojnicima legitimiše jedan narod. Onaj ko nema pijetet prema mrtvima, ne može da opstane – kaže naš sagovornik.

KINEZI “PUTUJU“ KUĆI
Javnost već godinama intrigira pitanje kako se sahranjuju Kinezi u Srbiji. Kako tvrde naši izvori, oni retko umiru, jer je u pitanju mlađa populacija, a i kada se to desi, najčešće traže kremaciju, pa se urne s pepelom transportuju za Kinu. Bilo je i nekoliko slučajeva da porodice Kineza koje su imale prebivalište u Beogradu traže da njihovi najmiliji budu sahranjeni u unutrašnjosti, zbog niže cene.

SLUČAJ “HITNA POMOĆ“
Dr Borko Josifovski, bivši direktor Hitne pomoći i član organizacije „Doktori protiv korupcije“, koji je 2006. otvorio pitanje saradnje zaposlenih u Hitnoj pomoći sa pogrebnicima, još vodi svoju bitku.

– Mnogi pacijenti izgubili su glavu zbog honorara koji su lekari dobijali od pogrebnika, kada su pozivi prve hitnosti namerno čekali na određene ekipe – tvrdi on i danas.

Smenjen je jer je uznemirio javnost, a odluka Vrhovnog suda kojom je poništeno rešenje o njegovom razrešenju i traženo da se ponovo utvrdi činjenično stanje, nije sprovedena. Komisija za nadzor je, kako kaže, konstatovala da od 42 slučaja u kojima su intervenisala dva lekara koje je prozvao, u dva nije uopšte započeta reanimacija, a za osam preminulih nedostajala je dokumentacija. Tužilaštvo se oglasilo nenadležnim, iako je i Agencija za borbu protiv korupcije 2011. podnela krivične prijave. Josifovski je podneo tužbu protiv bivšeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića Upravnom sudu, ali ona pet godina nema epilog.

DVA MILIONA ZA GROBNO MESTO
Zakup novog grobnog mesta na 10 godina u Beogradu, košta oko 31.000 dinara, a sanduk, krst, slova, peškir, transport od kapele do groblja je nešto više od 30.000 dinara. Tako prosečna sahrana košta između 60.000 i 70.000 dinara, ali luksuzniji sanduci poskupljuju cenu za 30.000 do čak 50.000 dinara. Takođe, cena je veća ako moraju da se podmire „dojavljivači“ smrti. Poseban problem u poslednje vreme je kupovina grobnog mesta sa spomenikom na pojedinim prestoničkim grobljima, čija cena dostiže i do dva miliona dinara! Te grobnice postaju, kako objašnjava bivši funkcioner u pogrebnoj delatnosti, glavna zarada JKP, u situaciji kad postoji manjak grobnih mesta i kad ljudi žele da se sahrane van opštine na kojoj su živeli.

META SU STANOVI
Velike probleme imamo kada premine neki naš član-samac koji je godinama izdvajao novac za dostojanstvenu kremaciju, a na kraju bolnica neće da nam da čak ni potvrdu o smrti. Sahranjuju ih o trošku opštine kao socijalne slučajeve. Ne možemo da se otmemo utisku da neko na taj način želi da se domogne stanova pokojnika, kaže Maja Nikolić iz „Ognja“.

Ukraden kip književnika

Ljubljana — Nepoznate osobe provalile u porodičnu grobnicu Tavčar u Visokom kod Škofje Loke i ukrali bronzanu bistu -kip slovennačkog pisca i političara Ivana Tavčara.

Pretpostavlja se da je do kradje došlo izmedju srede i petka protekle sedmice, a policija još prikuplja informacije o provali u mauzolej Tavčar i nastaloj šteti.

Ivan Tavčar (1851-1923) bio je advokat i istaknuti političar liberalne orijentacije. Poznat je i kao književnik s nizom objavljenih dela, medju kojima su najpoznatiji roman “Cveće u jesen” i utopijsko-satirični spis “4.000”.

Kradje delova spomenika, posebno onih od bronze i bakra, u Sloveniji
nisu retkost, podseća agencija Hina i dodaje da se obično povezuju s ilegalnom trgovinom metalima i njihovom preprodajom.

Često su na udaru “partizanski” spomenici iz Drugog svetskog rata, bez obzira na njihovu kulturnu vrednost.

Prošle godine je, izmedju ostalog, bio ukraden 80 kilograma težak bronzani kip književnika Ivana Cankara, postavljen na brdu Rožnik kod Ljubljane, a početkom ove godine i kip književnika i partizana Karla Destovnika Kajuha.

Kamenoresci na kamenu spoticanja

Čak 80 odsto nadgrobnih spomenika u Beogradu izrađuju zanatlije koje ne izmiruju obaveze prema državi, a do posla dolaze šaljući akvizitere na groblja, što je protivno propisima.

Ako se ne suzbije nelojalna konkurencija na tržištu kamenorezačkih usluga, već narednih dana beogradske zanatlije iz ove struke moraće da zatvore radnje. To je glavna teza sa okruglog stola „Siva ekonomija u komunalnim delatnostima”, održanog u Privrednoj komori, na kojem su se predstavnici kamenorezaca, komunalnih preduzeća i nadležnih institucija založili za strože kažnjavanje „akvizitera”, koji su označeni kao glavni problem.

Reč je o osobama koje na beogradskim grobljima, uprkos propisanoj zabrani prodaje na počivalištima, ožalošćene posle sahrana njihovih najmilijih presreću s katalozima i nude im nadgrobne spomenike. Obično rade za, kako je rečeno na skupu, zanatlije iz Šapca i Bogatića, koji najčešće krše i druge propise, neprijavljivanjem radnji, neplaćanjem poreza i neizdavanjem računa, zbog čega mogu drastično da obore cene a pri tom koriste i loše materijale.

– Procene kazuju da čak 80 odsto nadgrobnih spomenika u Beogradu izrađuju takvi kamenoresci, sklapajući poslove posredstvom akvizitera. Za poslednja tri meseca nama niko nije ušao u radnje jer se prodaja obavlja na grobljima, iako smo pre četiri godine pokrenuli inicijativu da se ovaj problem reši. Za to vreme, po sezoni se iz Beograda iznese od dva do dva i po miliona evra – istakao je Đorđe Dragaš, predsednik Udruženja kamenorezaca Beograda, dodajući da beogradske zanatlije moraju da otpuštaju radnike, jer su u dugovima.

Prijave građana, kaže Radenko Ćetković, načelnik Tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, dolaze do nadležnih tek kad se ispostavi da je spomenik loše napravljen, pri čemu mušterije najčešće ne poseduju nikakvu potvrdu o kupovini spomenika.

Nelojalna konkurencija ugrožava i JKP „Pogrebne usluge”, koje takođe ima kamenorezačke radnje, rekao je Dragan Baltovski, direktor ovog preduzeća.

– Na području Beograda ima 260 grobalja, a pod našom upravom je svega deset. Na njima smo uveli rigoroznu kontrolu postavljanja obeležja i izdavanja potrebnih papira. Vodimo i evidenciju koliko je koje preduzeće postavilo spomenika i dostavljamo je poreskim organima. Problem je što se akviziteri lako transformišu u „obične” posetioce groblja kad naslute opasnost a ako i plate mandatnu globu na licu mesta, to im se višestruko isplati sa sledećim pogođenim poslom – rekao je Baltovski.

Deo ovih problema, prema rečima Slobodana Stanojevića, gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove, mogao bi da bude rešen pravilnikom o sanitarno-tehničkim uslovima, koji će definisati normative za postavljanje spomenika i na kojem rade Sekretarijat i „Pogrebne usluge”.

– Tim dokumentom mora da se uredi da samo ovlašćene radnje, koje imaju stručan kadar i izmiruju obaveze prema državi, mogu da rade – rekao je Stanojević.

U suzbijanju broja akvizitera Komunalna policija, zbog manjka ljudstva, ne može pomoći, rekao je Aleksandar Kostić, zamenik načelnika ove službe.

– Trenutno u Beogradu na 5.000 stanovnika dolazi jedan komunalni policajac, što je nedovoljno, pa predlažemo da se formira jedinstveni organ od pripadnika naše službe i Komunalne inspekcije, koji bi združeno radili na suzbijanju ovakvih pojava – rekao je Kostić.

—————————————————————————————–

Lažno cenkanje i bofl materijal

U odsustvu kontrole, akviziteri su do te mere razvili „biznis” da čak pribegavaju fingiranom cenkanju – isti kamenorezac pošalje po nekoliko „terenaca”, koji naizmenično idu do iste mušterije i tobože obaraju cenu. Zanatlije koje ih šalju često koriste jeftiniji crveni kineski kamen za izradu obeležja, a onda ga prodaju znatno skuplje, kao da je od „red imperijal” ili „red afrika” kamena iste boje. Dešava se i da neispolirane spomenike drže u vrelom ulju, koje ostavlja trag kao da je kamen poliran, ali se na suncu osuši, pa se ispod površinskog sloja pomoli gruba površina.

—————————————————————————————–

I „Pogrebne usluge” pod lupom Komisije za zaštitu konkurencije

Zbog sumnje da je JKP „Pogrebne usluge” zloupotrebilo dominantan položaj, propisivanjem naknade za postavljanje nadgrobnih spomenika, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je novembra 2012. postupak protiv ovog javnog komunalnog preduzeća, koji je proširen juna prošle godine. Očekivalo se da bude okončan do kraja 2013, ali na sajtu Komisije i dalje nema objavljenog rešenja.

Povod za postupak bio je, prema navodima Komisije, to što su „Pogrebne usluge” korisnicima grobnih mesta na prestoničkim počivalištima propisale takse za postavljanje nadgrobnih spomenika – koje iznose više od 10.000 dinara – bez obzira na to da li obeležje izrađuje kamenorezačka služba ovog preduzeća ili samostalne zanatlije. Koristeći ovlašćenje upravljanja grobljima u Beogradu, dodali su iz Komisije, „Pogrebne usluge” mogle su na ovaj način da izazovu poskupljenje usluga samostalnih kamenorezačkih radnji nanosećištetupotrošačima na koje se dati iznos preliva.

U donekle sličnom postupku, Komisija je januara 2011. utvrdila da je JKP „Gradska groblja” iz Kragujevca na delu počivališta Bozman u ovom gradu nametnulo zakupcima grobnih mesta obavezu da izradu i montažu nadgrobnog obeležja povere tom preduzeću. Preduzeću je naloženo da prestane s ovom praksom i uplati 2,6 miliona dinara u republički budžet.

Izvor Politika

BERLIN: Otvara se groblje za lezbijke

BERLIN – U Berlinu će sutra biti otvoreno groblje za lezbijke. Groblje površine 4.000 kvadratnih metara, u kvartu Prenclauer Berg, moći će da primi 80 urni ili grobova.

Inicijator je fondacija Sapfo iz Hanovera, koja podržava projekte zajedničkih stambenih jedinica za lezbijke. Sapfo je četiri godine tražila lokaciju za groblje i opredelila se za jedno berlinsko, od pre 200 godina, navela je fondacija.

Fondacija je za pruređenje dobila dozvolu protestantske parohije koja upravlja tim grobljem. Portparolka Zelene stranke Anja Kofbinger je rekla da je ideja “divna i romantična”, dok je portparol vladajuće konzervativne stranke CDU Štefan Evers rekao da oni koji su deo zajednice ne treba da se izoluju u smrti.

Na pitanje “da li je potrebno posebno groblje za homoseksualne osobe?”, 80 odsto ispitanih Nemaca je reklo: “Ne!”.

Oglas za posao

Potrebni regionalni menadžeri za organizaciju posla pružanja pogrebnih usluga.

Opis posla:
– Istraživanje i mapiranje groblja i grobnih mesta,
– Prodaja programa za groblja,
– Organizacija pružanja pogrebnih usluga,
– Marketing za pogrebna preduzeća, cvećare i kamenorezačke radnje,
– Prikupljanje materijala za video sećanja.

Vašu prijavu pošaljite na email: info@pogrebneusluge.org