Monthly Archives: May 2014

Руски некропољ

U pripremi mapiranje: Руски некропољ

ИВАНЪ АЛЕКСАНДРОВИЧЪ ПЕРСIАНИ

СОФIЯ ФЕОДОРОВНА ДОБРОТВОРСКАЯ

У Београду, на територији Новог гробља, налазе се такозване руске парцеле на којима су сахрањени емигранти из првог и другог „таласа“: војна и духовна лица, државници, представници руске науке и културе који су дали велики допринос развоју различитих сфера српског друштвеног живота. На руским парцелама (80, 80а, 90, 90а) компактно је смештено 755 гробних места у којима су посмртни остаци преко три хиљаде људи.
Међу овим људима је велики број истакнутих имена руске науке и културе: архитекте академици Николај Краснов, Виктор Лукомски, Петар Анагности, проф. Григорије Самојлов, слависти проф. Степан Кулбакин, проф. Фјодор Тарановски, византиста Георгије Острогорски, богослов проф. Сергеј Тројицки, професор механике Георгије Пио-Улски и његов ученик, проф. В. В. Фармаковски, професор термодинамике Александар Брандт, математичари академик Николај Салтиков, проф. Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, извођач руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и филмски сниматељ Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и други. Многа од ових имена ушла су у руске и српске енциклопедије.
На овим парцелама такође су и посмртни остаци руских војника који су погинули током Првог светског рата. У њихову част подигнути су меморијални споменик „Руске славе“ и Иверска капела, испред којих се сваке године одржавају церемоније у знак сећања на жртве рата 1914 – 1918. год.

Меморијални споменик „Руске славе“ подигнут је 1935. год. (архитекта Р. Н. Верховски, пројекат В. В. Сташевског по идеји пуковника М. Ф. Скородумова). Један од натписа на споменику гласи овако: „Вечна слава императору Николају II и 2 000 000 руских војника Великог рата“. У основи споменика налази се гробница руских војника погинулих на Солунском фронту, официра и редова руских батерија који су дали своје животе у одбрани Београда, као и посмртни остаци четворице руских ратних заробљеника које су стрељали аустријанци у Горажду, затим двојице морнара са брода „Тираспољ“ погинулих код Кладова, и око сто руских војника преминулих у болницама.
Подизање капеле повезано је са стварањем руског гробља у Београду и залагањем кнегиње М. А. Свјатополк-Мирске да се изгради капела за одржавање опела за покојнике. Током преговора са градским властима стигла је вест о рушењу Иверске капеле у Москви (1929. год.), и тада се родила идеја о реконструисању Иверске светиње на српској земљи. Изградња капеле према пројекту В. В. Сташевског завршена је 1931. год. У гробници испод капеле сахрањен је митрополит Антоније Храповицки, а око капеле – истакнута духовна лица руске емиграције.

Besplatan program za plavljena groblja

Obaveštavamo komunalna preduzeća i lokalne samouprave iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske čija su groblja plavljena da mogu besplatno koristiti Program za groblja.

Programsko rešenje za groblja omogućava da:
– mapirate na karti groblja, parcele i grobna mesta,
– vodite preciznu bazu podatka o sahranjenima i korisnicima usluga,
– povećate prihode uvođenjem novih online usluga i uređenja grobnih mesta.
Više informacija o programu možete pogledati na adresi: http://www.pogrebneusluge.org/?page_id=228

Za sva ostala groblja sa područja ugroženih područja možete iskorititi popust od 50%.

Pogodnost za besplatno korištenje programa i popust od 50% važi sledeće 3 (tri) godine.

Prijavite plavljena groblja na email: info@PogrebneUsluge.org

Zmije na pravoslavnom groblju u Prištini

Četrdesetak raseljenih Srba iz Beograda danas je zbog zmija pobeglo s gradskog pravoslavnog groblja u Prištini.

Građani su apelovali na vlasti da nastave uređivanje groblja koje su posetili uoči hramovne slave, Dana Svetog Nikole.

Pomen je služio paroh prištinski Darko Marinković, a sutra bi, kako se očekuje, u crkvu i na groblje trebalo da dođu i drugi raseljeni prištinski Srbi.

Predsednica organizacije Kolo srpskih sestara za Kosovo i Metohiju Zaga Pavlović kazala je za Betu da su raseljeni stigli u Prištinu zahvaljujući Kancelariji Vlade Srbije za Kosovo.

Raseljeni Pristevac Predrag Aleksić kazao je da je danas ponovo doneo krst na grob svojih roditelja koji je odneo 2004. godine kada su albanski ekstremisti uništili mnoga srpska znamenja na Kosovu.

Paroh je rekao da je ranije groblje bilo očišćeno, ali da je uređivanje prekinuto i da da na njegove apele da se čišćenje nastavi, nadležni često kažu samo “videćemo”.

“Trava je ponovo porasla, danas su se pojavile i zmije, pa je narod morao da beži sa groblja”, rekao je paroh.

Po šest velikana u jednom grobu

Porodica poznate vajarke Olge Jevrić otkrila je da se u Aleji zaslužnih građana preminuli sahranjuju u kolektivne grobnice. Slavnu vajarku sahranili su u grobu gde počiva i glumica Ružica Sokić.

Mirjana Jevrić Lazarević, sestra poznate vajarke, mislila je da će sahrana, koja je bila prošlog februara, biti počast za Olgu. Šokirala se kad je shvatila da je u grobnici već jedan pokojnik i da će grobnica još da se puni!

– To je obesmišljavanje i degradacija pojma “zaslužni građanin” i “velikan”. Da smo znali da će biti tako, sahranili bismo našu Olgu u porodičnu grobnicu na Novom groblju sa roditeljima – ogorčena je Mirjana. Olga je preminula 10. 2. 2014, a pet dana kasnije sahranjena je na Novom groblju.

– Kad je Olga umrla, zvali su me iz SANU da me pitaju da li želim da sestra bude sahranjena u Aleji velikana. Naravno da sam se složila, jer ona to zaslužuje. Ali ono što nisam znala to je da ih tamo kolektivno sahranjuju!… – kaže ona.

Da je Olga sa još nekim u grobu shvatili su kad su prvi put nakon sahrane došli da polože cveće na grob. Od tada Mirjana nema mira. Pisala je SANU i tražila objašnjenje. Tamo su joj odgovorili da oni samo “daju saglasnost” da se neko u toj počasnoj aleji sahrani i da je sve ostalo “stvar porodice”.

– Nas niko nije pitao da li želimo da Olga bude sa još nekim u grobnici niti nas je upozorio da će to da se desi – zgrožena je ona. Pisala je i Kući legata, kojoj je Olga poklonila svoja najznačajnija dela. I oni su nemoćni. Zatim se obratila ministru kulture Ivanu Tasovcu, ali nije bilo odgovora.

U Ministarstvu kulture “Blicu” su rekli da je “Aleja zaslužnih građana u nadležnosti Beograda” i da “nisu upoznati sa takvom praksom”.

U upravi Novog groblja ne vide ništa sporno.

– Od osnivanja Aleje 1965. godine postoje zajedničke grobnice. U grobnici koja je predviđena za tri sahrane pored naše ugledne vajarke sahranjena je naša istaknuta glumica Ružica Sokić. Prilikom sahranjivanja izuzetnu pažnju posvećujemo tome da se u jednoj grobnici sahranjuju zaslužna lica slične ili srodne profesionalne delatnosti – naveli su oni. Inače, u Aleji postoje grobnice u kojima je i po šest znamenitih ljudi sahranjeno.

Etnolog dr Vesna Marjanović kaže da je zatečena ovom informacijom.

– Nije u redu sahranjivati velikane u istoj grobnici, a naročito ne mimo volje pokojnika ili njegove rodbine – kaže Marjanovićeva.

Ko je sa kim sahranjen

Sami
Slobodan Rakitić, pesnik
Radovan Stojičić Badža, policijski general
Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda
Milorad Pavić, književnik
Mića Orlović, TV voditelj
Dušan Kanazir, akademik
Zoran Đinđić, premijer
Jovan Rašković, vođa Srba iz Krajine

Po dvoje
Vajarka Olga Jevrić
i glumica Ružica Sokić
Rahman Morina, policijski
oficir sa Kosova i Mira Alečković, pesnikinja
Slikarka Olja Ivanjicki i teniski trener Jelena Genčić
Glumci Miloš Žutić i Ljuba Tadić

Sa troje i više u grobnici
Pisac Danilo Kiš sa slikarima Petrom Lubardom, Stojanom Aralicom i vajarom Matijom Vukovićem
Glumac Mija Aleksić je u grobnici sa još četvoro manje poznatih ljudi
Glumac Bata Paskaljević sa još četvoro manje poznatih
Glumica Radmila Savićević sa suprugom Božidarom Savićevićem i još troje manje poznatih
Pisac i slikar Moma Kapor sa piscem Branom Crnčevićem, akademikom Mladenom Srbinovićem i novinarom Milutinom Čolićem