Monthly Archives: August 2014

Kraljevo: Sahrane na 100 parcela

Sve je manje mesta na kraljevačkom novom groblju, većina odavno zakupljena. U planu proširenje, ali će se kapaciteti popuniti za dve godine.

Na novom groblju u Kraljevu, takozvanoj Barutani, koje se prostire na površini od osam hektara, preostalo je još samo stotinak slobodnih parcela za sahranjivanje.

Nadležni u lokalnoj samoupravi još nemaju rešenje za ovaj problem. I dalje se traga za eventualnom novom lokacijom na kome bi se sahranjivali pokojnici.

Broj sahrana u gradu na Ibru znatno se uvećao prethodnih nekoliko godina, pa je od ukupno 8.000 parcela na Barutani 6.000 već popunjeno, dok je većina ostalih grobnih mesta – zakupljena.

– Zato je trenutno slobodno samo stotinak grobnih mesta. Plan detaljne regulacije predviđa mogućnost proširenja novog groblja, ali bi se na taj način dobilo još najviše 400 grobnih mesta, što bi bilo dovoljno za još samo dve godine – kaže Miljana Zindović, direktorka JKP „Čistoća“ koje upravlja kraljevačkim grobljem.

U Urbanističkom planu grada Kraljeva, bar zasad, ne postoji lokacija za izgradnju novog groblja. Ni eventualno proširenje Barutane, o čemu još ne postoji zvaničan dogovor, ne bi trajno rešio ovaj problem, jer bi se u tom slučaju groblje proširilo ka obližnjem romskom naselju i nekolicini bespravno izgrađenih objekata.

PARCELE NA KOSINI
OTEŽAVAJUĆA okolnost je i što bi na padinama Barutane morale da se prave kaskade i veliko je pitanje da li je sastav zemljišta na tim kosinama pogodan za izgradnju novih parcela – dodaje direktorka Miljana Zindović.

Vlaško groblje

Negotinska krajina je poznata po velikom broju gastarbajtera koji su krenuvši trbuhom za kruhom bolji život potražili negde u inostranstvu. Kako tamo žive, to oni najbolje znaju, ali je evidentno da se, kad dođu na godišnji odmor u svom kraju, razmeću novcem. Ako se može suditi po novom običaju u selu Prahovu kod Negotina, život na ovom svetu su obezbedili, pa su odlučili da se obezbede i na onom svetu. Pogledajte o čemu je reč.

HR: Blokirali račune umrlima

Zagreb — Ni mrtvi nemaju mira kad ostave dug bankama, a još manje imaju njihova deca i drugi nasljednici. Oni ostaju bez svega, a da toga nisu ni svjesni.

Prema podacima udruženja Blokirani oko 10.000 umrlih građana također ima blokirane račune.

“Svaki dan mi se javljaju deca kojima su nekoliko godina nakon smrti roditelja blokirani svi računi i kojima imovina dolazi pod blokadu zbog nepodmirenih računa umrlih roditelja. Redovno se događa da prođe ostavinska rasprava i da deca naslede imovinu roditelja, a da ne znaju da postoji negde zaboravljeni i nikad plaćeni račun. Ti predmeti čuče u fiokama javnih beležnika i oni ih se sete nakon nekoliko godina”, govori osnivačica udruženja Blokirani Miriam Kervatin.

Naslednici se ovako bukvalno preko noći nađu u najgoroj noćnoj mori, a da u prvi tren nisu ni svesni što se događa.

“Najprije moraju da plate oko 50 kuna da im ispišu podatke ko im je i zašto blokirao na račun. Onda počinje mukotrpna borba da im se računi deblokiraju. Postoje i slučajevi kad su dugovi toliki da ih ne mogu ni platiti”, kaže Kervatin koja se srela i sa slučajem kad su u blokadi završili i supruga i deca pokojnika.

Sudija jednog županijskog suda koji je hteo ostati anoniman kaže da ovakvi slučajevi nisu retki.

“Ako neko umre, onda supruga ili deca nasleđuju svu imovinu, ali i sve ono što je pokojnik dugovao”, avodi ovaj sudija.

Tako su se mnogi našli u nebranom grožđu jer na ostavinskim raspravama mogu birati žele li naslediti imovinu pokojnika, ali onda i dugove, ili se žele svega odreći.

Jedino što ih u tom slučaju može spasiti je moguća zastarelost za neplaćeni račun. Pojedinac se mora sam pozvati na zastarelost jer mu je niko po automatizmu neće dodeliti i blokda računa će svejedno ići.

Napravio kovčeg u obliku boce viskija

Bivši vojnik, koji je godinama služio u Iraku, rekao je da je na tu ideju došao nakon što se u ratu nagledao grozota.

BELFAST – Britanac Anto Vikam (48) napravio je za sebe mrtvački sanduk u obliku ogromne flaše viskija jer po svaku cenu želi da bude sahranjen uz odavanje počasti njegovom omiljenom piću, a na to je potrošio čak 3.800 evra.

Bivši vojnik, koji je godinama služio u Iraku, rekao je da je na tu ideju došao nakon što se u ratu nagledao grozota.

– Počeo sam da razmišljam o sahrani kad sam shvatio da sam tokom 2007, za samo 28 dana, u Iraku bio napadnut 74 puta i da svakog trenutka mogu da stradam. Želeo sam da budem spreman za taj trenutak, a da istovrememo sve bude ispunjeno određenom dozom slavlja – rekao je Vikam uz osmeh.

Ruski nekropolj u ime prijateljstva

Knjiga „Ruski nekropolj u Beogradu – znamenje istorijskog prijateljstva“ u izdanju Fondacije za obnavljanje, podršku i očuvanje kompleksa istorijsko-memorijalnih spomenika u Republici Srbiji „Ruski nekropolj“ predstavljena je juče u Skupštini grada Beograda. Dr Nenad Popović, predsednik Fondacije „Ruski nekropolj“ iz Beograda, kaže da Srbija nije imala boljeg prijatelja od Rusije i da ova knjiga predstavlja neraskidivu vezu između ove dve zemlje.

Veliki doprinos

– Ova knjiga je jedinstveni naučni projekat koji na jednom mestu okuplja najuglednije srpske i ruske istoričare, profesore i akademike koji su svojim pogledima na temu srpsko-ruskih odnosa u prošlosti dali snažan doprinos boljem razumevanju odnosa Srbije i Rusije u sadašnjosti i budućnosti – kaže Popović.

Dali život za slobodu

Centralni motiv ove knjige je Ruski nekropolj na Novom groblju u Beogradu, mesto večnog počinka hiljada hrabrih vojnika ruske carske armije koji su položili život u borbi za slobodu Srbije u Prvom svetskom ratu, ali i mesto gde počivaju brojne istaknute ličnosti ruske naučne i društvene misli koje su posle Oktobarske revolucije, bežeći od boljševika, u našoj zemlji pronašle novi dom.

Stiže delegacija iz Moskve
OTVARANJE SPOMEN-KOMPLEKSA

Povodom 100-godišnjice početka Prvog svetskog rata, na Novom groblju u Beogradu danas će, posle restauracije, svečano biti otvoren spomen-kompleks Ruski nekropolj, saopštila je ruska ambasada u Srbiji. Tim povodom dolazi i delegacija iz Moskve u kojoj se nalazi šef Federalne agencije za pitanja Zajednice Nezavisnih Država, sunarodnika u inostranstvu i međunarodnu humanitarnu saradnju Konstantin Kosačov i predsednik Komiteta za socijalnu politiku Saveta Federacije (Gornji dom ruskog parlamenta) Valerij Rjazanski. Sa njima će danas razgovarati predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

ФОНДАЦИЈА ЗА ОБНАВЉАЊЕ, ПОДРШКУ И ОЧУВАЊЕ КОМПЛЕКСА ИСТОРИЈСКО-МЕМОРИЈАЛНИХ СПОМЕНИКА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
„РУСКИ НЕКРОПОЉ“
http://fondacijaruskinekropolj.rs