Monthly Archives: November 2014

Zašto je srpsko groblje u LA najzabavnije u Americi!

Više od jednog veka postoji srpsko groblje u Los Anđelesu, a već nekoliko decenija njegovi su zaštitnici desetine kokošaka koje slobodno žive u ovom delu drugog najvećeg grada u SAD.
Slika nadgrobnih spomenika na ćirilici i šarenih ptica toliko su uobičajene u istočnom Los Anđelesu, da ih tamošnji žitelji, uglavnom Latinosi, doživljavaju samo zajedno. Sve ih ujutru bude pevci, ali nikome to ne smeta.

– Otkad znam za sebe, one su tu. Sasvim je prirodno da kokoške žive ovde. Volim što imaju sigurno mesto za život. To je fantastično. Poput nekog utočišta – kaže Helen Đukić (46) dok stoji pored očevog groba.

Niko nema jasnu ideju kako je groblje postalo dom za napuštene kokoške. Neki smatraju da su davno pobegle iz nekog od komšijskih dvorišta, a drugi da su kokoške prosto ubačene preko ograde kada je groblje bilo zatvoreno.
– Kako god gošle, dobro došle su – kaže Džon Lovrenski, potpredsednik Srpskog udruženja.
– Većini ljudi kokoške ne smetaju, jer čine da se ljudi osećaju dobrodošlo – priča Hoze Gevara (63), čuvar srpskog groblja u Los Anđelesu, koji kaže da ih hrani i brine o njima, jer “nije njihova krivica što su tu završili”.
On otkriva i misteriju kako se kokoške ne umnožavaju u meri koja je očekivana. Gevara uzima njihova jaja kako bi kontrolisao broj ptica.
– Ljudi me pitaju kako izdržavam ovde i da li mi je groblje depresivno, ali za mene je to čista sreća – zaključuje Gevara dok sedi u hladu drveta i hrani šarene ptice pred sobom.
Fotografije sa srpskog groblja u Los Anđelesu pogledajte ovde.

Evo koja je pesma najpopularnija!

BRITANCI IMAJU TOP LISTU ZA SAHRANE
Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 30.000 sahrana, a evo koji su “hitovi” najtraženiji.
Poletna, optimistična montipajtonovska melodija “Always Look On The Bright Side Of Life”, trenutno je najtraženija pesma na sahranama u Velikoj Britaniji.

Kako prenosi BBC, numera koju je Erik Idl napisao za film “Žitije Brajanovo” iz 1979. istisnula je sa prvog mesta čuveni hit Frenka Sinatre “My Way” koji se ove godine našao na petoj poziciji.

Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 30.000 sahrana, a među “hitovima” uz koje su Britanci najradije ispraćali svoje najmilije su i pesme “Angels” Robija Vilijamsa i “Who Wants To Live Forever” grupe Kvin.U top 10 našle su se i pesme pojedinih popularnih TV serija, poput “Mućki”.

Skup/obuka u Nišu

Pozivamo predstavnike javnih preduzeća koja se bave pogrebnim uslugama sa područja juga Srbije na godišnji skup/obuku: Umrežavanje groblja

Mesto održavanja: Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Niš
Niš, Pariske komune bb
Datum: 11.12.2014. godine
Vreme: od 11:00 do 14:00

Jedinstveni spomenik posvećen američkim veteranima

Postoje mnogobrojni spomenici podignuti u čast muškaraca i žena koji su služili Sjedinjenim Američkim Državama, ali je onaj u gradu Antem u Arizoni naročito poseban.

Svake godine 11. novembra u Sjedinjenim Američkim Državama obeležava se Dan veterana u znak sećanja na sve one koji su služili svojoj domovini. Spomenik veteranima u Antemu je jedinstven spomenik u svetu.

Njegov jedinstven izgled uključuje pet stubova koji predstavljaju pet rodova vojske, predstavljenih u skladu sa naredbom Ministarstva odbrane SAD. Od najvišeg do najmanjeg stuba predstavljeni su armija, korpus mornaričke pešadije, ratna mornarica, ratno vazduhoplovstvo i obalska straža.

Međutim, ti stubovi imaju još jednu ulogu, koja se može videti samo na Dan veterana u 11 časova i 11 minuta ujutru. Svake godine na taj dan ljudi se okupljaju da vide moćno i genijalno odavanje pošte trupama koje se događa u predviđeno vreme.

Stubovi su tako poređani da u 11:11 svakog Dana veterana sunčeva svetlost prolazi kroz svaki stub i pada direktno na Veliki pečat Sjedinjenih Američkih Država. Na crvenim ciglama oko suncem obasjanog Velikog pečata nalaze se imena 750 vojnika.

3D urne u obliku glave pokojnika

Jedna kompanija došla je na ideju da zameni tradicionalne urne u kojima se čuva pepeo pokojnika posle kremacije. Njihova ideja je da urne u obliku vaze zamene 3D replikama glave pokojnika. Takođe, kupci mogu da izaberu i glavu neke poznate ličnosti, ako baš žele.

– Urne se kreiraju posebnom tehnologijom da bi što uverljivije izgledale. Fotografija pokojnika se posebno skenira i transformiše u 3D skulpturu obrađenu do najsitnijih detalja – tvrde iz ove kompanije.

Da bi se napravile ove skulpture, potrebno je samo imati fotografiju celog lica i profila osobe. Ipak, ova kompanija ne vraća novac, ali je kupcu dozvoljeno da prvo pogleda model dok je još u kompjuteru i da odobri dalju proizvodnju ako mu se dopadne.

Urne koštaju 600 i 2600 dolara, u zavisnosti od izabrane veličine. Obe varijante se postavljaju na mermernu ploču, da bi se izbeglo slučajno obaranje i lomljenje. Kompanija takođe nudi i urne u obliku akcionih junaka, što je još čudnije od prve varijante.

Ipak, još uvek se ne zna da li je pouzdana informacija da ova kompanija zaista pravi urne u obliku akcionih junaka, jer su fotografije preuzete sa sajta “Thats my face”. Ali, varijante urne u obliku glave pokojnika zaista postoje i potpuno su bizarna inovacija.

Do 2050. Srbija će ostati bez dva miliona stanovnika

Prema demografskim istraživanjima, u Srbiji će do 2050. godine biti milion i po do dva miliona stanovnika manje, kaže naučni saradnik Centra za demografska istraživanja Vladimir Nikitović.

On je agenciji Beta rekao da je to (do dva miliona) broj ljudi koji se očekuje da emigrira ili se “izgubi” smanjenjem prirodnog priraštaja i dodao da će Srbija, i prema “najoptimističnijim istraživanjima, ostati bez milion ljudi do sredine ovog veka”.

Nikitović je kazao da čak i ako se poveća stopa prirodnog priraštaja, to neće dovesti do značajnijih promena, jer je trend opadanja stanovništva u Srbiji konstantan. On je kazao da godišnje Srbija negativnim prirodnim priraštajem “izgubi” oko 30.000 ljudi, a da 10.000 do 15.000 godišnje emigrira.

Nikitović je kazao da ne očekuje ni povećanje u nekoj etničkoj grupi posebno, jer su sve grupe u Srbiji stare.

– Srbi su dominantna populacija. Jedino kod Roma postoji značajno viša stopa radjanja, ali njih ima malo. Sve ostale populacije su stare populacije – kazao je Nikitović.

Skup u Novom Sadu

Poštovani,

Pozivamo predstavnike javnih preduzeća koja se bave pogrebnim uslugama sa područja AP Vojvodine na godišnji skup/obuku: Umrežavanje groblja

Mesto održavanja: Edukativni centar za obuke u profesionalnim i radnim veštinama
Novi Sad, Industrijska 3
Datum: 16.12.2014. godine
Vreme: od 11:00 do 14:00

Cilj skupa/obuke
Da pokažemo kako umrežena javna preduzeća uz pomoć Internet mogu da posluju rentabilnije i profitabilnije

Lista tema:
– Mapiranje svih groblja u Vojvodini
– Zajedničke elektronske objave
– Online program za groblja
– Zajednički PR i marketing
– Udruženje groblja
– Usaglašavanje usluga i cena

Opis načina rada
Interaktivni rad u računarskoj učionici na konkretnim primerima učesnika
Svi učesnici će dobiti na poklon sajt podomen mesto.groblje.rs

Anketa
Javna preduzeća – Anketa pogrebne usluge

Kontakt:
Vlado Čučković
Mob: 062 277 700
eMail: info@pogrebneusluge.org

Preminuo čika Đorđe, poslednji čuvar srpskog groblja na Zejtinliku

Bio je treća generacija čuvara srpskog groblja – pre njega to su radili njegovi preci deda Sava, veteran Prvog svetskog rata, i njegov otac Đuro, a Đorđe je nedavno i sam rekao da će do smrti raditi isti posao.

Đorđe Mihailović, čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, preminuo je u 86. godini.
Više od pola veka Đorđe se brinuo o grobovima srpskih vojnika koji su stradali u užasima Prvog svetskog rata.

“Oni su moja porodica”, ispričao je Đorđe jednom prilikom dodajući da zna mnoga od imena vojnika, ali i njihove životne priče. Sada, rekao je svojevremeno Đorđe, njihove priče pričam njihovim unucima i praunucima.

Đorđe je bio treća generacija čuvara srpskog groblja – pre njega to su radili njegovi preci – deda Sava, veteran Prvog svetskog rata, i njegov otac Đuro, a Đorđe je nedavno i sam rekao da će do smrti raditi isti posao.

U Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila trećinu svoje vojske i to je priča koju svet treba da zna, rekao je Đorđe Mihailović dodajući da nema srpske porodice koja u Prvom svetskom ratu nije dala najmanje jednu žrtvu.

Mihailović je živeo u kući izgrađenoj na groblju i doi smrti je pušio “drinu” kao i mnogi srpski vojnici u rovovima. Staru srpsku uniformu nosio je da bi posetioci prepoznali kome da se obrate, ali i iz poštovanja prema stradalim vojnicima, a jednom prilikom je i rekao: “Ovo nije moj posao, ovo je moj život”.

Na groblju na Zejtinliku počiva 7.500 srpskih duša.

Pljačkaši grobova haraju Čenejom

Bizarni slučaj otkopavanja grobnica, nakon godinu dana, ponovo je zabeležen na čenejskom groblju, porodice su ogorčene, a policija traga za počiniocima.

“Vandalizam. Pljačka grobnica. Nijedna od tih reči ne opisuje ono što nam se dešava”, tako počinje svoju priču Dušan Vojvodić, čija je porodična grobnica, za samo godinu dana, nekoliko puta bila na meti lopova.
“Kad sam ulazio u grobnice i kad sam video i zatekao to što sam zatekao, mislim da možete da pretpostavite šta, ja sam to doživeo kao drugo sahranjivanje svojih najmilijih, svojih roditelja i sestre“, navodi Vojvodić.
Policija je za ovaj slučaj podnela Tužilaštvu krivičnu prijavu za krivično delo povrede groba. Za počiniocima još tragaju.

Dok porodice koje imaju zakupljena grobna mesta na čenejskom groblju, najveću odgovornost vide u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pod čijom je ono ingerencijom.

U parohiji SPC u Čeneju, za B92 kažu da se i oni nalaze u istom problemu, kao i porodice, s obzirom na to da je groblje u Čeneju najčešće na meti lopova noću, kada obezbeđenja ovde nema, očekuju da im u tome pomogne policija.

Takav stav crkve, građani ne prihvataju. “Takvu neodgovornost, takav nehaj, od zemaljskih poslanika nisam zaista mogao očekivati. Pogotovo što je ovo groblje pod uzpravom SPC i on je tu prvi čovek koji je odgovoran za stanje na groblju“, kaže Vojvodić.

Lopovi sa groblja odnose sve od čega mogu imati minimalnu zaradu – vaze, mesingane ručke, slova sa spomenika. Ti predmeti najčešće završavaju kod prodavaca sekundarne sirovine. Lopovi pokušavaju i da ih preprodaju kamenorezcima.

“Bilo je slučajeva da nam nude vaze, skinu sa groblja vaze, onda vam nude, ali retko ko od nas hoće to da prihvati, jer jednostavmno sve se to na kraju i dozna i sve i onda bolje biti miran“, navodi kamenorezac Mihajlo Kongo.
Osim skrnavljenja grobnica, građani su razočarani i što se groblje, kako kažu, pretvara u deponiju. U parohiji, pak, lopticu prebacuju na građane, jer oni redovno ispred groblja bacaju smeće. Samo do marta, sa groblja je izneto 30 kamiona smeća.

Skupljaju vosak sa grobova da prežive

ČAČANSKO groblje ne samo da je mesto gde gotovo svakodnevno po jedini obrok dolazi desetak Čačana, koji se bukvalno hrane na ovdašnjim sahranama, a o čemu su „Novosti“ nedavno pisale, nego je i mesto gde se može i – zaraditi. Nekoliko desetina žitelja grada na Moravi godinama skuplja vosak od izgorelih sveća na grobovima, i to kasnije prodaje proizvođačima voštanica.

Ovi Čačani nam pričaju da njihov posao nikako ne vređa pokojnike, kao što to mnogi misle, jer kako kažu, oni samo kupe izgašene i istopljene sveće. Pritom, dodaju oni, ovim poslom čiste grobna mesta od starih naslaga istopljenog voska.

– Cena koju nam plaćaju proizvođači sveća je 80 dinara za kilogram, a ukoliko sami istopimo skupljeni vosak i procedimo ga, dobijamo 120 dinara po kilogramu – rekla nam je Čačanka Sonja M. (47). – Već sedam godina skupljam vosak. Prvu smenu radim u prodavnici i plata mi je 18.000 dinara, a ovo mi dođe kao dodatni posao. Mesečno od skupljanja voska mogu da zaradim oko 10.000 dinara.

Na gradskom groblju svakoga dana mogu se sresti skupljači voska. Ovaj posao, kako su nam ispričali, doživeo je procvat nakon što su mnogi ostali bez posla u nekadašnjim velikim čačanskim firmama koje su propale.

– Prvo me je bilo sramota, ali vremenom se navikneš, jer shvatiš da ne radiš ništa loše, već korisnu stvar, jer na neki način mi čistimo groblje. Uprava nam je ranije branila da skupljamo vosak, ali onda su valjda shvatili da nije nas grobovi bi bili zatrpani ostacima voska, pošto radnici na groblju teško sve mogu da počiste – kazao nam je Darko S. (52), nekadašnji radnik firme CER. – Najviše posla ima vikendom, kada ljudi obično izlaze na groblje, kao i za zadušnice i posle parastosa. Obično na posao krećem rano izjutra, ili kasno po podne, kada ima najmanje ljudi.

JEDINI PRIHOD
SKUPLjAČI voska, pored gradskog groblja, povremeno obilaze i seoska, naročito nakon zadušnica. Tada, vele nam, dnevno mogu da skupe i više od 30 kilograma voska.

– Većina nas sačeka da sveća izgori i onda pokupimo istopljeni vosak. Dešava se, međutim, da pojedini to ne ispoštuju, pa se ljudi s pravom ljute i zato nas teraju – kažu nam ovi Čačani, a većini od njih ovo je jedini prihod.