Monthly Archives: June 2015

CARINICI U ŠOKU Bugarin švercovao mrtvu majku preko granice

Carinici na graničnom prelazu Srbija-Bugarska ”Vrška Čuka” umalo nisu doživeli šok kada su se obratili starijoj ženi koja je sedela u automobilu, a onda shvatili da razgovaraju sa – mrtvom babom! Sin pokojnice samo se udario u čelo jer mu plan nije uspeo.

-Nije bilo kolone i gužve. Graničnom prelazu se lagano približavao najmoderniji, skupocen crni džip bugarske registracije. Posle smo zaključili da je verovatno vozio sporo da mu se pokojna majka, koju je postavio da sedi na zadnjem sedištu, ne bi od brzine srušila iz tog položaja – saznajemo nezvanično od nadležnih.

Prema priči očevidaca, Bugarin je iz Austrije vozio svoju majku kući u mestu blizu Vidina, oko 40 kilomatara udaljenom od granice. Žena je bila stara, rođena 1937. godine, i obolela.

-Njen sin je znao da ne sme pokojnika da prevozi prego granice u sopstvenom vozilu, već da se prema zakonu mora koristiti vozilo specijalne namene. Da bi izbegao zakonske peripetije oko potrebnih papira, ali najviše da bi uštedeo jer su ovakvi troškovi skupi, ovaj čovek je rešio da prevari carinike – kažu nadležni.
Međutim, srpski carinici, poučeni znanjem i iskustvom, odmah su primetili da nešto nije u redu.

-Njima je bilo sumnjivo ponašanje vozača. On je toliko žurio da pređe granicu da je skrenuo pažnju na sebe. Kršio je ruke, ubrzavao rad prilikom pregleda pasoša, sav je bio u nekom grču. Carinici su najpre posumnjali da švercuje neku vrednu robu ili narkotike. Na pamet im nije palo da čovek švercuje mrtvu majku – saznajemo nezvanično.

Tako, kada su carinici otvorili zadnja vrata automobila, Bugarin im je objasnio da mu je to majka, da čvrsto spava i da je nikako ne bude.
Starica je sedela, a domišljati sin ju je vezao pojasom.

Dr stanislav Tadić, direktor Zaječarskog zdravstvenog centra, nam je ispričao:

-Pregled tela je uradio naš lekar mrtvozorac i zaključio da je smrt nastupila prirodnim putem u blizini Paraćina. Obdukcija nije naložena. Sin je obratio njihovom konzulatu i našoj opštini da bi dobio potrebne papire, i uz izdatu umrlicu angažovao nadležnu firmu za prevoz pokojnika – kaže dr Tadić.

Kako saznajemo, Bugarin se pre nego da stigne na ”Vršku Čuku” zaustavio u Zaječar koji je od graničnog prelaza udaljen dvanaestak kilometara. Tu se osvežio i pokojnu majku namestio u ”prirodan sedeći položaj” vezavši je pojasem.
Ali, plan mu nije uspeo…

Psi kao uteha na sahranama

Sve veći broj američkih pogrebnih preduzeća drži pse u svojim prostorijama kako bi utešili ožalošćene ljude.

Predstavnici pogrebnih zavoda su naveli da su ti specijalno obučeni psi dobri za opuštanje napete atmosfere prilikom sahrana. Dodali su da se psi ponekad ponašaju kao da “tačno znaju kome je njihova uteha najpotrebnija”.

Prema njihovim rečima, klijenti sve više traže usluge pasa na sahranama.

Grobari pravili monopol oko spomenika

Miloje Obradović, predsednik Agencije za zaštitu konkurencije za “Novosti” tvrdi da je JKP “Pogrebne usluge” ograničavalo pristup drugim kamenorezačkim radnjama.

ZAŠTIĆENIH kada je u pitanju zloupotreba monopola – nema. Pod udar mogu da dođu svi koji su prekršili propise, pa i pogrebnici. Prema zakonu, ne postoji bilo kakav povlašćen status javnih preduzeća i državnih kompanija, kada je u pitanju zloupotreba monopola. Naprotiv, jedna od prvih mera novog saziva Saveta komisije za zaštitu konkurencije je bila upravo usmerena na jedno od javnih preduzeća.

– To je JKP “Pogrebne usluge” Beograd koje je zloupotrebilo dominantan položaj. Oni su ograničili konkurenciju tako što su naplaćivali nepravičnu cenu troškova kontrole postavljanja spomenika na grobljima kojima upravljaju – kaže Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije. – Građani nisu imali mogućnost izbora, tako da im je naneta šteta. Takođe su ograničili ravnopravan pristup konkurentima – kamenorezačkim radnjama. Zatvaranje tržišta za konkurente negativno se odražava na potrošače, jer nemaju izbor, a posledica su više cene.

Da li naša poslovna zajednica razume pravila konkurencije?
– Donekle tu postoji uticaj starog načina razmišljanja – da je država ta koja obezbeđuje poslovanje i opstanak na tržištu. Tu je pre svega reč o nekadašnjim državnim ili društvenim preduzećima. Jedan učesnik na okruglom stolu koji je nedavno održan je izneo anegdotu da su ga predstavnici jednog proizvođača pitali šta će država da preduzme da ih zaštiti od konkurencije. Verujem da je to manjina, a da većina privrednika zna da na tržištu Srbije postoje pravila konkurencije.

Da li se dešava da “padnu” odluke na sudu?
– Ima i takvih slučajeva. Izvestan broj prvobitnih odluka Komisije bio je poništavan na sudu uglavnom iz proceduralnih razloga. Uklanjanje nedostataka dovelo je do pozitivnih rezultata. Bitno je istaći da je Komisija započela i sprovođenje svojih nadležnosti koje se tiču izricanja novčanih sankcija zbog povrede konkurencije.

Javne nabavke su teren na kome se dešavaju česte malverzacije. Ima li Komisija nadležnosti u ovom segmentu?
– Nameštanje javnih nabavki je jedna od rak-rana u mnogo ravijenijim društvima nego što je naše, zato je Komisija veoma aktivna u oblasti borbe protiv nameštenih tendera. Karteli i korupcija u javnim nabavkama su posebne pojave, međutim, iskustvo drugih zemalja pokazalo je da se veoma često dešavaju paralelno. Na ovaj način kartel dobija “podršku” od naručioca posla. Zato je Komisija bila uključena u izradu i sprovođenje Plana za borbu protiv korupcije, zajedno sa Upravom za javne nabavke, Agencijom za borbu protiv korupcije…

KARTELI
Na šta ćete ubuduće staviti akcenat?
– Prioritet nam je borba protiv kartela. Očekujemo da će nam korišćenje novih zakonskih mogućnosti otvoriti prostor u otkrivanju i kažnjavanju kartela. Naše aktivnosti ubuduće neće biti usmerene samo na sankcionisanje, već i na stvaranje uslova da tržište u Srbiji funkcioniše po principa slobodne i fer utakmice.

Luksuzna groblja Los Anđelesa

Prema članku nedavno objavljenom u Njujork tajmsu, potrošači iz Los Anđelesa dali su 118 odsto novca više od nacionalnog proseka na pogrebne usluge između 2007. i 2012. godine. Međutim, ne morate da proučite istraživanje Zavoda za statistiku rada da biste pronašli dokaz pogrebne megalomanije u Gradu anđela. Savez korisnika pogrebnih usluga Južne Kalifornije (FCASC) sproveo je istraživanje u oko 40 odsto pogrebnih preduzeća u Los Anđelesu koja su dostavila cenovnike i ispostavilo se da neke osnovne pogrebne usluge imaju astronomske cene. Na primer: pogrebnim jezikom rečeno, “direktna kremacija” sadrži najosnovnije usluge transporta tela, pohranjivanja u hladnjaču, kremacije bez prisustvovanja i pepela pohranjenog u kartonskoj kutiji.

Prema cenama iz 2013. godine koje je analizirao FCASC za Los Anđeles, direktna kremacija kod Društva Alfa u Burbenku košta pristupačnih 695 dolara, dok u Santa Monici mogu da vas rebnu i za 3.345 dolara. Mnoge druge ustanove naplaćuju preko dve hiljade. Kada sam pitao šta se smatra skupim, nacionalni izvršni direktor Saveza korisnika pogrebnih usluga Džoš Slokum je objasnio: “Za direktno kremiranje, sve preko 1.000 dolara je nepotreban izdatak. Dve hiljade dolara i preko je bezobrazluk.”

Naravno, nisu samo stanovnici Los Anđelesa sa ograničenim budžetom primorani da ispljunu gotovinu dok se trude da odaju poštu svojim najmilijima. (Tela koja niko nije podigao u okrugu Los Anđelesa su posebna priča.) Skupa groblja nekada se zovu “memorijalni parkovi”. Ovaj eufemizam — i koncept koji stoji iza njega — skovao je 1917. godine Hjubert Iton, tadašnji generalni direktor Groblja Forest Lon (danas Forest Lon poseduje sedam lokacija u Los Anđelesu i Orindž Kauntiju, ali i tri u obližnjoj Koačela dolini).

Iton je u govoru iz 1929. godine na sastanku Udruženju nadzornika američkih groblja izložio svoju viziju mesta na kome “posetilac ne bi prepoznao da je ušao na ono što zovemo ‘grobljem'” Jedan od slogana (njegovim rečima) trebalo je da bude: “Predstavićemo život, a ne smrt.” U skladu sa njegovim hrišćanskim uverenjima, Iton je smatrao da su “današnja groblja pogrešna jer opisuju kraj, a ne početak ” i da je “memorijalni instinkt” koji pokreće njegovu viziju isti onaj koji je svetu podario egipatske piramide i Tadž Mahal.

Itonov talenat za biznis i uspon američke filmske industrije takođe nisu škodili, jer se njegova vizija pokazala veoma popularnom među holivudskim zvezdama. Prema članku iz 2007. u Forbsu, cena “specijalnog poseda” u Forest Lonu može da dostigne čak 825.000 dolara. U sudskim dokumentima stoji da je kripta Majkla Džeksona na lokaciji u Glendejlu koštala 590.000 dolara. Groblja Forest Lon nisu tek puka ekstravagantna mesta za počinak. Memorijalni hram Ala Džolsona u Kulver Sitiju verovatno je najgrandiozniji grob neke javne ličnosti u zemlji. Cena od 84.000 dolara plaćena za njega 1951. danas vredi skoro 763.000 dolara.

I dok ova luksuzna groblja tek treba da se kvalifikuju za listu kulturne baštine UNESKO-a poput Tadž Mahala, sva ona imaju nešto zajedničko: turiste. Teško je doći do konkretne cifre, ali postoji nekoliko mesta koja pružaju informacije o poseti grobovima poznatih ličnosti u okolini Los Anđelesa. Iako možete pronaći slavne osobe koje su sahranjene negde drugde, prema rečima A.J. Marika, stanovnika Los Anđelesa i glavnog administratora sajta FindAGrave.com, “Los Anđeles ima daleko najviše groblja za slavne ličnosti, naročito kada je u pitanju industrija zabave.”

Groblja u Los Anđelesu vode različitu politiku ophođenje prema turistima. Prema jednom sajtu specijalizovanom za savete posetiocima grobova poznatih: “Prijateljski nastrojeni ljudi iz Vestvudskog memorijalnog parka braće Pirs, na primer, rado će vam pokazati grob neke zvezde ako ih zamolite, a Zauvek Holivud će vam čak dati detaljnu mapu sa ucrtanim lokacijama grobova zvezda. Sa druge strane, oni zaduženi za parkove Forest Lona trude se da obeshrabruju lov na zvezde i ne daju nikakve informacije o mestu počinka mnogih poznatih ličnosti koje su tu sahranjene.”

Kada sam tražio od Marika — koji je i sam veliki ljubitelj i poznavalac groblja — da mi preporuči neka znamenita mesta, predložio mi je i zapostavljene i raskošne lokacije.

“Spomenici slavnim ličnostima u okolini Los Anđelesa variraju od neverovatno bombastičnih i skupih (Majkl Džekson, Elizabet Tejlor i posebno Al Džolson) do skromnih i čak diskretnih. Neke od istinskih superzvezda sa neupadljivim grobovima su Hemfri Bogart, V.C. Filds i Erol Flin.”

Većina pomenutih slavnih ličnosti (sa izuzetkom Erola Flina i Ala Džolsona) smeštena je u delovima Forest Lona i Glendejla pristupačnim samo članovima uže porodice, ali ne i javnosti. U neku ruku, može se reći da je Forest Lon podigao ograđene zajednice za mrtve. Za one koji ne žele da nezakonito upadaju na tuđ posed, Marik preporučuje Mauzolej slobode na istoj lokaciji, “kojim se mnogo manje patrolira” i u kom se nalaze neka prilično velika imena kao što su Džordž Berns, Grejsi Alen i Net King Kol.

Naravno, nisu svi zainteresovani za grobove samo zbog razgledanja. Koje su cene za skromnije ponude na ovim slavnim grobljima? Marik objašnjava da su “velika groblja sa izdeljenim odeljcima skupa, iako većina njih ima ponudu sa pristupačnijim cenama za one kojima jeteško da namire račun.”

A šta je s onima koji ne žele da njihovi posmrtni ostaci budu položeni na istom groblju kao i holivudska monarhija? On tvrdi da za njih nema brige: “Na sreću, ima na stotine manje poznatih groblja sa skromnijim cenovnikom, od kojih svako ima svoj istorijat i šarm (i širok raspon cena). Dobar primer je simpatično malo groblje Mauntin Vju u Pasadeni. Skromno i ne preterano skupo, ali na predivnoj lokaciji blizu planina San Gabrijel. Ima još mnogo takvih groblja širom južne Kalifornije.”

Izvor: Vice

Terapeut za suočavanje sa smrću

Ova veština će biti tražena u budućnosti.
Kako se životni vek bude produživao, rašće i potreba za pomoć stručnjaka u planiranju poslednje faze života i suočavanje sa smrću. Osoba koja želi da radi taj posao moraće da ima iskustva u socijalnom radu, nezi bolesnika, obrazovanju i psihologiji.

Leskovačke pokojnike sahranjuju i na stazama

Ukoliko želite da stignete do određene parcele i pokojniku zapalite sveću, morate da gazite preko neke druge.

Zbog nedostatka prostora i grobnih parcela u romskom delu Svetoilijskog groblja u Leskovcu vlada potpuni haos.

Pojedine grobnice bukvalno su izašle na jajnski put, a staze do grobnih mesta su se u celosti izgubile jer se u poslednje vreme i na njima sahranjuju pokojnici. Lokalni jajnski put koji Leskovac spaja sa desetak sela prema Kukavici je jako opasan, neograđen, neosvetljen i bez ikakve postavljene saobraćajne signalizacije.

Na ovakvo stanje upozorio je i predstavnik Nevladine organizacije „Rosa“ Zoran Saitović. Nedostatak grobnih mesta je najveći problem romskog dela stanovništva u Leskovcu, odmah posle nedostatka osvetljenja i neasfaltiranih ulica u romskim mahalama – tvrdi Saitović.

Slika koju smo zatekli u ovom delu Svetoilijskog groblja je zaista jeziva. Pojedinih staza upšte nema jer su na njima pokopani pokojnici. Ukoliko želite da stignete do određene parcele i pokojniku zapalite sveću, morate da gazite preko neke druge grobnice – objašnjava Saitović za Južne vesti.

On kaže da je preko ove Nevladine organizacije zatražio susret sa ljudima iz Direkcije za urbanizam i izgradnju i Javnog preduzeća Komunalac kako bi im izneo plan rešavanja problema, ali da je naišao na ćutanje administracije.

Nedostatak grobnih mesta je dugogodišnji problem sa kojim je svaka leskovačka vlast pokušala da se izbori.
Gradonačelnik Goran Cvetanović je, na već čuvenoj pres konferenciji koju je održao na groblju, najavio u skorijoj budućnosti mogućnost proširenja Špitaljskog groblja na obližnoj parceli koja je u vlasništvu grada.