Monthly Archives: July 2015

Kada učenici zaplešu na sahrani profesora

Učenici jedne srednje škole na Novom Zelandu šokirali su sve ljude koji su došli na sahranu profesora Dosona Tahana Tamatea koji je preminuo u snu u 55. godini. Kako bi mu odali počast i izrazili zahvalnost, stotine učenika je zaplesalo tradicionalni ratni ples Maorija – Haku.

Škola je postavila video na kanalu YouToube koji je za tri dana zabležio preko 1,5 miliona pregleda.

Kada je pogrebno vozilo u kojem se nalazio sanduk sa telom profesora stiglo u dvorište škole, čuju se udari ruku u prsa, nogu o zemlju i pesma, a sve je savršeno sinhronizovano.

“Ovo je veoma emotivan i snažan performans. Izuzetno smo ponosni na svoje dečake”, napisala je škola na svojoj Fejsbuk stranici.

Умрли не маре за протест запослених

У политичком препуцавању без краја и смисла све се помешало: на сцени су и коке носиље, и фудбалски тренер, и синдикати, и власт и опозиција, и лична и партијска одговорност. Као у некој трагикомедији коју би написао модерни Шекспир. Тако се, већ месецима, пред очима Крагујевчана одвија представа о пропасти два градска предузећа – „Шумадија сајма” и „Градских гробаља”, уређених тако да зарађују новац, а са дуговима чији настанак нико не може да одгонетне, нити зна како да их санира.

Слична ситуација је и у „Градским гробљима”. Иако је реч о монополисти који се бави „сигурним послом”, и који једну парцелу са два гробна места продаје по папреној цени од 130.000 динара, „Градска гробља” су дужна чак 136 милиона динара.

У овог градској фирми, рачунајући и оне са ППП уговорима, запослено је 129 радника, од чега је „бар 50 одсто” – како нам је то недавно рекао новоименовани в.д. директора Никола Спасић – „вишак”. „На платном списку”, додао је Спасић, „налази се чак и један фудбалски тренер, чија је плата готово двоструко већа од плате ’обичног’ радника – гробара”.

Аномалијама ту није крај, будући да у „Градским гробљима”, са „свега” 129 запослених, делују чак три репрезентативна синдиката. Свака партија која је хтела да има утицај у овом монополистичком предузећу са „сигурним послом”, трудила се да за себе веже постојећи синдикат, а ако јој то не би пошло за руком, формирала је свој „репрезентативни синдикат”.

Председник некадашње владајуће коалиције, чију је окосницу чинила Заједно за Шумадију, а од доласка напредњака на власт председник Скупштине града, Милан Урошевић, излаз из проблема види у смањењу плата и социјалном програму који би био понуђен радницима. Али одакле и колико им дати? У буџету – како рече градоначелник – нема пара, а председник синдиката запослених у комуналним делатностима Бранко Петрашиновић каже: „Ако су металци добили 300 евра по години стажа, зашто се нама нуди 200, зашто бисмо ми, комуналци, били радници другог реда”.

Овој слојевитој представи са израженом социјалном димензијом, чији се крај, у овом тренутку, не назире, фали још само „Деус екс машина”, нови актер у виду полиције који би, бар, могао, да распетља генезу финансијског колапса „Шумадија сајма” и „Градских гробаља”, предузећа са огромним дуговима, а основаних тако да буду профитабилна.

Višak 4.500 zaposlenih u komunalnoj delatnosti

Republički odbor sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije zasedao je danas prvi put van Beograda, i to u Kragujevcu.

Na ovaj način komunalci iz cele Srbije pružili su podršku svojim kolegama u ovom gradu gde u svim javno-komunalnim preduzećima kasne plate i zaposleni nemaju overene zdravstvene knjižice.

Odbor je razmatrao zaštitu prava komunalaca Srbije, s posebnim akcentom na tešku situaciju u komunalnoj delatnosti Kragujevca u kome su već počeli svakodnevni protesti ispred Skupštine grada zaposlenih u ovoj oblasti.

Problem komunalaca Srbije su neisplaćena zaostala primanja, najavljen višak 4.500 zaposlenih u ovoj oblasti na nivou Srbije i nepotpisan Kolektivni ugovor grada Kragujevca za komunalnu delatnost.

Komunalci su se usaglasili da je 300 evra po godini radnog staža najmanji iznos koji mora biti ponuđen u socijalnom programu zaposlenima u komunalnoj delatnosti.

Skup je insistirao na tome da Kolektivni ugovori u svim gradovima u kojima još nisu, moraju biti potpisani do 25. septembra i taj zahtev će uputiti lokalnoj samoupravi grada Kragujevca gde je ovo slučaj.

Država štedi i na mrtvim penzionerima

Republički fond za penziono osiguranje smanjio je naknadu za troškove sahrane penzionera sa 36.263 dinara, koliko je bilo u 2014, na 34.763 dinara.

Devet meseci nakon što je Vlada srezala penzije, država je rešila da smanji i sledovanje za sahranu.

Kako saznaje „Blic”, Fond PIO je pre nedelju dana doneo odluku po kojoj će porodice preminulih penzionera dobijati za pogrebne troškove 34.763 dinara. U odnosu na 2014, to je 1.500 dinara manje, koliko, recimo, košta jedna “suza”.

Ovaj novi “cenovnik”, koji je potpisala direktorka PIO fonda Dragana Kalinović, važiće u julu, avgustu i septembru ove godine. Već u oktobru treba očekivati novu odluku koja će biti na snazi do početka 2016.

Ovo je, inače, prvi put da je naknada za troškove sahrane u Srbiji znatnije smanjena. Poslednjih godina ovaj iznos je uglavnom blago rastao.

U PIO fondu ne spore smanjenje. Kako su potvrdili za “Blic”, nova naknada jeste manja, ali, kako kažu, Vlada je smanjila i penzije.

– Naknada za pogrebne troškove zavisi od prosečne penzije u prethodna tri meseca. Kako je u kvartalu pre donošenja odluke o pogrebnim troškovima za april, maj i jun 2015. smanjena prosečna penzija, tako je pala i naknada – kažu u PIO. Dodaju i da je visina naknade propisana zakonom i da je jednaka visini od jedne i po prosečne penzije.

Miloš Grbundžija, potpredsednik sindikata penzionera „Nezavisnost“, kaže da 35.000 dinara nije dovoljno da pokrije ni trećinu sahrane, a da o smanjenju “tek nema šta da kaže”.

– Oko 80 odsto penzionera ne može da uštedi za crne dane. Od penzije jedva mogu i da prežive, a kamoli da ostave sa strane, pa sahrane plaća porodica koja takođe često nema ni dinara – kaže Grbundžija.

Do 2060. godine nestaće čak dva miliona Srba!

Počev od 2005, Srbija svake godine u proseku izgubi oko 35.000 ljudi ili ceo jedan grad veličine Bora.

Samo u toku 2013. u Srbiji je umrlo čak 34.746 ljudi više nego što se rodilo, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Drastičan pad broja stanovnika koji prati Srbiju poslednjih godina se i intenzivirao. Počev od 2005, Srbija svake godine u proseku izgubi oko 35.000 ljudi ili ceo jedan grad veličine Bora. Tako je i 2013. godine umrlo 100.300 građana, a rodile su se svega 65.554 bebe.

– To je dugoročna tendencija koja je rezultat niskog fertiliteta ili rađanja, s jedne strane, i intenzivnog demografskog starenja, s druge strane. Imamo sve više starih i sve manje mladih. Prema projekcijama koje smo radili, do 2060. u Srbiji će živeti nešto manje od pet miliona stanovnika, što je za oko dva miliona manje nego danas – objašnjava demograf Goran Penev iz Instituta društvenih nauka.

Tako će nestati ceo jedan grad veličine Beograda! Penev naglašava da će Srbija postati pogodno tle za naseljavanja, i to mahom za migrante iz zemalja Afrike i Azije.

Čitulje

Hteo Piroćanac da objavi čitulju u lokalnim novinama, pošto mu je umro komšija.
Piroćanac: “Pošto objavljujete čitulje?”
Službenica: “Može za 1000 samo tekst, za 2000 sa slikom, za 3000 na 1/4 stranice…”
Piroćanac: “Onda samo tekst. Piši dete: “Poslednji pozdrav na komšiju Živka od Stevu.”
Službenica: “Za toliko koliko ste platili imate pravo da dodate još dve reči.”
Piroćanac: “Onda piši: Poslednji pozdrav na komšiju Živka od Stevu. Prodajem fiću.”