Monthly Archives: August 2015

Infostan mi ne veruje da mi je žena umrla!

Komšije koje i ne poznajem moraju da potpišu da je moja supruga preminula, jer “Infostanu” smrtovnica nije dovoljan dokaz da posle njene smrti živim sam.

Ovako za “Blic” priča Nedeljko Dragojlović (78), penzioner sa Banovog brda, kome su mesec dana posle smrti supruge u JKP “Infostan” tražili dokaz da ona više ne stanuje sa njim – smrtovnicu, ali i potpise komšija kao potvrdu da je to istina!

– Supruga s kojom sam u ovom stanu živeo 44 godine mi je preminula pre mesec dana. Ukinuli su mi njenu penziju, sad primam samo svoju, živim sam i zbog toga sam želeo da mi u “Infostanu” umanje mesečni račun – priča Nedeljko.

Da se neće lako izboriti sa birokratijom i bizarnim zahtevima, ovom udovcu postalo je jasno kad su mu u “Infostanu” tražili papir s potpisima stanara iz zgrade.

– Odneo sam uverenje iz penzionog fonda i izvod iz matične knjige umrlih, ali njima to nije dovoljno. Tražili su mi potvrdu od predsednika skupštine stanara, a kako njega naša zgrada nema, predložili su mi da uzmem potpise od 51 odsto stanara, koji bi potvrdili moju priču! Kako moje komšije mogu da znaju da li lažem ili ne? – uvređeno nam priča Nedeljko.

Kako kaže, sve i da hoće da ide od stana do stana kojih u ovoj zgradi ima 33 i prikuplja potpise stanara, to ne bi išlo tako lako, jer polovinu komšija i ne poznaje.

– Mnogi od njih su i podstanari pa nisu relevantni da daju potpise. To mogu samo vlasnici stana, a oni ne stanuju ovde i pretpostavljam da nisu upućeni u moju priču – navodi Nedeljko.

Ne samo što bi morao da kuca na vrata nepoznatih ljudi i govori o smrtnom slučaju, već bi trebalo da uzme i njihova imena, prezimena, potpise, pa čak i brojeve ličnih karti.

Kako nezvanično pričaju zaposleni u “Infostanu”, ovo nije izolovan slučaj jer je njihova praksa da traže dodatne dokaze kada neko umre.

– Ne možemo da znamo ko živi u jednom stanu, jer može da se dogodi da kada jedan umre, drugi se rodi – priča nam jedan od zaposlenih u ovom preduzeću.

Zvaničan odgovor od “Infostana” nismo dobili, ali se u njihovom pravilniku na sajtu navodi postupak neophodan za promenu broja članova domaćinstva koji podrazumeva i potpise stanara.

Provedite večnost na Mesecu za 12 hiljada dolara

Kompanija “Elysium Space” iz San Franciska od sada nudi slanje pepela preminulih na Mesec po ceni od 11.950 dolara.

“Porodice prvi put u istoriji imaju mogućnost odavanja pošte preminulima svake večeri, kada njihove posmrtne ostatke obasja mlečno bela mesečeva svetlost”, stoji u saopštenju kompanije.

Kako “Elysium” ne proizvodi sopstvene rakete, svoje planove sprovodiće u delo u saradnji sa kompanijom “Astrobotic Technology”.

Prema rečima magazina “Popular Science”, ostaci preminulih neće biti pokopani, već će kapsule sa pepelom počivati na mesečevoj površini.

“Elysium” će uvođenjem ove usluge postati konkurencija kompaniji “Celestis” nadomak Hjustona, koja će od sledeće godine nuditi istu opciju po ceni od 12.500 dolara.

Obe kompanije trenutno nude uslugu slanja pepela u Zemljinu orbitu.

Prvih 50 mušterija dobiće popust od 2.000 dolara.

PIO na sahranama oštetio seljake za milijardu dinara

Od 2008. do oktobra 2013. godine po penzioneru na ime pogreba isplaćeno oko 18.000 dinara manje, a ukupno je zakinuto 66.338 građana.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) za troškove sahrane poljoprivrednih penzionera članovima njihovih porodica duguje više od milijardu dinara.

Naime, od januara 2008. do oktobra 2013. godine Fond PIO je pogrebne troškove za poljoprivredne penzionere isplaćivao u visini jedne i po prosečne poljoprivredne penzije u prethodnom kvartalu, umesto jedne i po prosečne penzije u Republici.

Na taj način je 66.338 osoba koje su snosile troškove sahrane poljoprivrednih penzionera dobilo u proseku oko 18.000 dinara manje nego što je trebalo. To znači da Fond PIO porodicama preminulih poljoprivrednih penzionera koje su snosile troškove njihove sahrane duguje oko 1.194.084.000 dinara, odnosno nešto manje od 10 miliona evra.
– Različite su sume koje Fond PIO duguje osobama koje su snosile troškove sahrane poljoprivrednih penzionera jer su se i visine prosečne penzije menjale za tih pet godina. Od onih koji su mi se obratili da ih zastupam na sudu zbog nadoknade duga i kamate najveća razlika između onoga što im je PIO isplatio i onoga koliko je trebalo je 15.000 dinara. Isplaćeni su im troškovi u iznosu od 12.000, a trebalo je 27.000 dinara. S obzirom na to da je prošlo godinu i po dana otkako su inspektori utvrdili da je PIO isplaćivao manje novca za pogrebne troškove poljoprivrednih penzionera, a da ta razlika nije isplaćena njihovim srodnicima, jedini način da njihove porodice dođu do para jeste da podnesu tužbu – kaže advokat Dušanka Panić iz Beograda.

Izmirenje
U Fondu PIO potvrđuju da su za troškove sahrane poljoprivrednih penzionera od januara 2008. do 1. oktobra 2013. godine isplaćivali jednu i po prosečnu penziju poljoprivrednika, umesto jednu i po prosečnu u državi.
– U ovom periodu izvršena je isplata novčanih naknada za pogrebne troškove za 66.338 lica koja su snosila troškove sahrane preminulih poljoprivrednih penzionera. Po preporuci Državne revizorske institucije, Fond od 1. oktobra 2013. godine utvrđuje visinu iznosa novčane naknade za pogrebne troškove u iznosu jedne i po prosečne penzije u Fondu u prethodnom kvartalu, u istom iznosu za sve kategorije osiguranika – kažu u Fondu PIO i dodaju da nema potrebe za podnošenjem tužbi jer će u saradnji s Ministarstvom rada i socijalne politike svima koji su oštećeni biti isplaćena razlika.

pio-pogrebni-troskovi-seljaci

Direktor “Pogrebnih usluga” sahranio dva režima

Nesalomivi direktor JKP „Pogrebne usluge“ Dragan Baltovski (62) i pored loših poslovnih poteza uspeo je da se održi u fotelji čitavih sedam godina.

dragan-baltovski

Na mesto direktora postavljen je 2008. godine kao član PUPS, da bi se nekoliko godina kasnije predomislio i još jedan mandat obezbedio kao član SPS. Baltovski je jedan od retkih kadrova koji može da se pohvali da je preživeo dve vlasti u istoj fotelji. Prvi put je za direktora izabran 20. oktobra 2008. godine, a zatim 9. novembra 2012. Zaobišao je „seču knezova“ u vreme Privremenog veća, a na prošlogodišnjem konkursu bio je najbolji u trci 16 kandidata.

– Baltovski je poznat kao neko ko je pravio pogrešne poteze, pa ga je to, između ostalog, koštalo 19,2 miliona dinara koje je morao da isplati državi jer je oštetio privatne kamenoresce kojima je ilegalno naplaćivao izvođenje radova unutar grobalja, i to kao taksu od 10.000 dinara, na šta nije imao pravo – kaže bivši radnik JKP „Pogrebne usluge“, koji je želeo da ostane anoniman.

Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je u novembru prošle godine da su JKP „Pogrebne usluge“ zloupotrebile svoj dominantan položaj, da su naplaćivale nepravičnu naknadu za izvođenje kamenorezačkih radova, kao i da su uslovljavale da se prilikom korišćenja grobnog mesta istovremeno prodaje spomenik koji je izgradilo JKP „Pogrebne usluge“.

Koliko se JKP „Pogrebne usluge“ grčevito bore da uspostave apsolutni monopol govori i to što su nedavno zasuli sveže grobove flajerima na kojima je navedeno da se kod njih mogu povoljno nabaviti i spomenici, i to na nekoliko rata.
Međutim, tada su u JKP „Pogrebne usluge“ tvrdili da njihovi zaposleni nisu dobili nalog da flajere postave na grobove. Inače, takva praksa reklamiranja je strogo zabranjena privatnim pogrebnicima. Pokušali smo da postavimo pitanja direktoru Baltovskom, ali se on nije javljao na telefon.

Izor: Blic

U kapeli zamenili tela pokojnika, pa kremirali pogrešnu pokojnicu!

Došao sam da preuzmem telo pokojne tašte iz kapele, ali umesto nje zatekao sam telo druge žene koju sam tada prvi put video – ljutito priča Božo Bazina. Da tragedija bude veća njegova tašta je kremirana,a porodica je pravu istinu saznala tek pre sat vremena.

Dok su na Bežanijskom groblju danas od 10 časova čekali brojni rođaci i prijatelji koji su se skupili da na večni počinak isprate Ljubicu Popović, Bazininu taštu, u kapeli JKP” Pogrebnih usluga” u Deligradskoj ulici dešavala se prava drama i potraga za telom pokojnice.

– Tašta je preminula u subotu u Zemunskoj bolnici. Zakazali smo sahranu za danas. Došao sam rano ujutru do kapele i doneo stvari da je obuku u stave u sanduk. Kad je sve to bilo gotovo pogledao sam pokojnicu, ali to nije bila moja tašta. Znam kako ona izgleda. Ljudi iz Pogrebnog mi nisu verovali. Morao sam da ih ubeđujem da to nije ona. Na kraju sam rekao da je moja tašta imala zube, a ta žena nema. Pitao sam ih da li su normalni, i da li znaju šta su uradili? Onda sam pozvao sam policiju – ogorčen je Božo.

Do zabune je najverovatnije došlo jer su se obe pokojnice imale isto ime i prezime.

Iz Pogrebnih usluga, su mu zbog zabune, kako Bazuka kaže ponudili da besplatno ustupe grobnicu.

– Nisam pristao. Pitam se kako bi reagovala moja supruga, da je bila ovde i doživela da vidi da nam umesto njene majke, predaju telo žene koju i ne poznajemo – kaže on.

Nadgrobni spomenici u obliku srca

U selu Balatonudvari, na severnoj obali jezera Balaton, nalazi se preko 60 nadgrobnih spomenika u obliku srca.

Iako najveći broj spomenika datira iz 19.veka natpisi su i dalje čitljivi. Svi nadgrobni spomenici su ručno rađeni, izrađeni od belog krečnjaka.

Navodno, kako tvrde ljudi iz ovog kraja, legenda kaže da je kamenorezac iz ovog sela ubedio meštane da naruče srcolike spomenike, “jer se srce mrtvaka pretvara u kamen”. Naime, meštani tvrde da prvo postaje prah, a onda se pretvara u kamen.

Poslednji spomenik u ovom obliku je upravo spomenik kamenoresca, a on je sam urezao natpis na svom spomeniku.

“Svaki novi direktor krivi prethodnog”

Kragujevačka javna komunalna preduzeća teško pronalaze rešenja za izlazak iz krize. U preduzeću “Gradska groblja” radnici nisu primili šest plata.

Problem je i organizacija poslovanja, jer od stotinu i dvadeset zaposlenih, svega desetak radnika obavlja osnovnu komunalnu delatnost.

Po debelom minusu ili najvecoj vrućini zaposleni u kragujevačkim gradskim grobljima svakodnevno rade. I to bez plate.

„Suva zemlja, plate nema. Tek su nam sada, pre možda nedelju dana isplatili januarski deo, 25 odsto. Sve više se radi, a plate je sve manje“, priča Boško Đorđević, radnik JKP „Gradska groblja“ Kragujevac

Koliko je radnicima teško objašnjava i Milomir Rakić koji kaže da živi od majkine penzije, njenih 12 hiljada. “Sestra ne radi nigde, ja ne primam ovde platu, struja, voda nije plaćena“, kaže on dodajući da u takvim mu u takvim uslovima dolaze i kazne.

Gradska gorblja dobavljačima duguju oko 140 miliona dinara. Ta cifra se ne menja već par godina, a plate kasne šest meseci, rekli su zaposleni. Pojedini su razočarani i pitanjima od strane gradske vlasti.

Gordana Petrović, referent ze kadrovske poslove pitala je radnike zašto ne daju otkaz ukoliko im je toliko loše, na šta su radnici, kako kažu, ostali bez teksta.

„Mi smo za dve godine promenili tri direktora, svaki direktor koji dođe kaže da je prethodni kriv za to. I tako ide stalno. I svi imaju priču o 140 miliona“, ističe Saša Novaković, sindikat zaposlenih JKP „Gradska groblja“ Kragujevac

Problem je i višak zaposlenih. Sindikalci kažu da oni ne utiču na to ko i koliko njih će da se zaposli već lokalna samouprava. Rukovodstvo ipak smatra da je sindikat trebalo da se usprotivi prekobrojnom zapošljavanju administrativnih i zalaže za upošljavanje neophodnih fizičkih radnika.

„Ti ljudi koji rade po sedam, osam godina preko omladinske zadruga zašto oni nisu primljeni u stalni radni odnost jer je to osnovna komunalna delatnost firme“, kaže Nikola Spasić, v.d. direktor JKP „Gradska groblja“ Kragujevac.

Pored viška, problem je i stručnost radne snage, kažu čelnici grada. S druge strane, isplaćene subvencije za plate su nedovoljne i grad teško da može više da pomogne.