Monthly Archives: August 2016

Koliko košta sahrana u Srbiji

Republički fond za penzijsko osiguranje daje deo novca za sahranu, ali iznos od 35.187 dinara, koliko se dobija, nije dovoljan da pokrije ni osnovne troškove pogreba

Ne isplati nam se više ni da umremo! Sahrana u Srbiji košta i do 2.000 evra, čak i u najskromnijem aranžamanu, pa nije retko da građani uzimaju kredit kako bi se oprostili od svojih najmilijih.

Prema podacima JKP „Pogrebne usluge Beograd“, koje u svojoj nadležnosti ima 10 beogradskih grobalja, prosečna cena sahranjivanja iznosi 72.093 dinara, od čega je 33.743 dinara trošak same sahrane, dok je cena pogrebne opreme 38.350 dinara. Situacija nije bolja ni u ostalim gradovima u Srbiji.

Slobodanka Janjić, kojoj je pre nekoliko meseci preminula majka, kaže da je bila šokirana brojnim birokratskim procedurama i ogromnim troškovima.
– Kada se nađete u situaciji da nekoga treba da sahranite, vi samo plaćate – ne pitate ni šta, niti razmišljate koliko košta. Prevoz do groblja, oblačenje pokojnika, štampanje čitulja, sahranjivanje u grob, izgradnja grobnog mesta, sanduk i oprema za sanduk, sve se to plaća. Nažalost, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje refundira deo novca za sahranu, ali iznos od 35.187 dinara, koliko se dobija, nije dovoljan da pokrije ni najosnovnije troškove, pa sam bila prinuđena da pošto se sve završilo dignem kredit da bih vratila dugove – kaže Slobodanka za Kurir.

Za dokumentaciju preminulog treba izdvojiti oko 2.000 dinara po dokumentu, a svemu ovome treba dodati i vence, suze i sveće. Novac će vam biti potreban i za čitulju u dnevnoj štampi.

Međutim, ovde nije kraj troškovima, jer treba platiti i izradu spomenika, koji u zavisnosti od kamena i veličine košta između 120.000 i 200.000 dinara.

Neke od privatnih pogrebnih agencija nude penzionerima da za života, putem mesečne članarine, otplate svoju sahranu, pa tako za 92.000 dinara, koje mogu otplatiti tokom nekoliko godina u mesečnim ratama, mogu dobiti sve što podrazumeva proces sahrane preminulog.

pogrebni_troskovi

Organizuju slavlje za pokoj svoje duše

Nesvakidašnja najava bračnog para Marić iz Pojezine kod Dervente. Žele da jedno drugo, za života, dostojno “isprate” na onaj svet.

DRAGICA (65) i Dragan (61) Marić, bračni par iz derventskog sela Pojezina, priveli su kraju organizaciju “zadušne večere”, kojom žele da jedno drugo, za života, dostojno i sa ljubavlju “isprate” na onaj svet?! Zadušno slavlje je najavljeno za subotu, 20. avgusta, a osim rodbini i prijatelja pozivnica je upućena i mnogobrojnim novinarskim ekipama.

Da dođe na njihovu “zadušnu večeru”, pozivnica je upućena i reporteru “Novosti”, sa tačno naznačenim protokolom ovog, ne samo u viševekovnoj istoriji Srba, nesvakidašnjeg slučaja.
“Dragan i Dragica iz Pojezine žele da sebi za svog života organizuju zadušnu večeru uz prisustvo više televizijskih kuća, foto-reportera i novinara”, stoji u pozivnici Marića.
Protokolom su, kako je navedeno u nameri da uveličaju njihovo slavlje, predviđena tri ključna detalja: prijem zvanica predviđen ispred porodične kuće Marića u Pojezini, potom sledi obilazak njihove već podignute spomen-kosturnice na mesnom groblju, a “zadušna večera” biće organizovana u restoranu.
“Tim povodom želimo da uveličate naše slavlje, koje će se održati 20. avgusta 2016. godine, s početkom u 20 časova, u restoranu “Centar” u Osinji”, navedeno je u pozivnici Marića, uz molbu da se blagovremeno potvrdi dolazak, “radi rezervacije određenog broja mesta”.

Nema sumnje da još mnogi detalji i motivi zavređiju pažnju novinara i javnosti, koje će, eventualno, dokučiti na sam dan “proslave” Marića. Ipak, “Novosti” saznaju da je Draganova supruga Dragica iz Novog Sada, gde su se i upoznali, i od 2000. godine su u skladnoj bračnoj zajednici. Nemaju dece.
– Drago i Dragica se neizmerno vole i poštuju. Sve su pripremili ne želeći da rodbini i komšijama stvaraju troškove na sam dan i posle sahrane. Zato i pripremaju svoju “zadušnu večeru” za života, kao što su grobnicu i sve ostalo pripremili. Još neretko u šali kažu da bi najviše voleli da zajedno, u istom trenu, odu sa ovog sveta. A, u svakoj šali ima i malo zbilje – kažu za naš list prijatelji Marića.

ZADUŠNICE
SRPSKA pravoslavna crkva do sada nije izlazila u javnost sa stavovima o “zadušnim slavljima” pre smrti.
Daće, odnosno zadušni obrok, nuđenje jela i pića za pokoj duše umrlog, običaji su iz prethrišćanskih vremena, ali su se očuvali i u hrišćanstvu. Zadušnice mogu biti uskršnje, petrovske, velikogospojinske, božićne, a negde i jesenje – mitrovske ili “velike” zadušnice.

NISU JEDINI
ZADUŠNO slavlje koje Marići sebi organizuju za života čak se ne može nazvati ni retkom pojavom, pošto do sada nije zabeležen nijedan takav slučaj. Barem ne u javnosti. Istina, prepričava se da je, navodno, još 2000. godine u Sančanima, nadomak Prijedora, izvesni bračni par upriličio sebi ovakvo slavlje, u prisustvu dece, kumova, rođaka i prijatelja. Od tada je proteklo 16 godina i, navodno, taj bračni par je i danas u životu. Međutim, prijedorska “fešta” je ostala nepoznanica za širu javnost pošto je nisu propratili mediji.