Monthly Archives: April 2017

Pobusani ponedeljak

Obiđite grobove najmilijih i upalite im sveću, a za dušu farbano jaje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju osmi dan po Vaskrsu – Pobusani ponedeljak, koji se još naziva i Vaskrs za mrtve.
Naime, u ponedeljak po vaskršnjem ponedeljku, običaj je da se pobusaju grobovi, što znači uredi, očisti od korovskog rastinja, busenje na humkama. Zato se ovaj dan naziva Pobusani ponedeljak (negde i pobušeni ponedeljak). Pobusani ponedeljak je pokretni praznik pravoslavne crkve posvećen mrtvima. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba “pobusati” grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom.

U Gruži se on smatra vaskrsom pokojnika, te svako daje pomen i sprema za dušu svojim umrlim precima i srodnicima. Uz prekađivanje grobova, na pobusani ponedeljak se pale sveće pokojnicima, za čiju se dušu dele šarana vaskršnja jaja. Po svemu, ovaj dan ima svojstva zadušničkog dana.
U većini krajeva Srbije, na ovaj dan se kao na Zadušnice izlazi na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi, a sveštenici drže parastose i pomene za pokoj duše. Veruje se da je ovaj stari običaj poreklom ruski.

Na groblja bez automobila
JKP “Pogrebne usluge” apeluju na građane da za odlazak na groblje u pobusani ponedeljak, 24. aprila, umesto svojih automobila koriste gradski prevoz. Toga dana na svim grobljima neće biti dozvoljen ulazak automobila od 7 do 15.30 časova. Kapije za ulaz motornih vozila biće otvorene od 15.30 do 19 časova. Na Novom, Zemunskom i Topčiderskom groblju je na snazi potpuna zabrana ulaska za automobile.

Pravoslavni vernici obeležavaju Zaklopitu subotu

U Levču i Temniću ova subota naziva se zaklopitom, a pre svih svetkovale su je žene, dok su muškarci to označavali na neobičan način, naime – na današnji dan se niko nije brijao i šišao.

Subota je inače, po narodnom određenju, udovički ili mrtvački dan i posvećena je prevashodno pomenu mrtvih, a Zaklopita subota, kao dan posvećen pokojnicima, ima naglašen mrtvački karakter, što se vidi i po nešišanju i nebrijanju muškaraca.

Treba imati u vidu da su, izuzev subote, nazivi svih dana u nedelji slovenskog porekla. Reč subota je pozajmljena iz jevrejskog jezika, gde glasi “šabat” (ili sabat), a znači: pokoj, mir, odmor, a u jevrejski jezik je ušla iz asirskog jezika.

Na osnovu ove posuđenice je izgrađeno mišljenje da je, verovatno, stara slovenska nedelja bila šestodnevna.

Međutim, s druge strane, postoje vrlo jasni dokazi da su Sloveni imali sedmodnevnu ne-delju, pogotovu ako se imaju u vidu njihova astronomska znanja i upravljanje prema Mesečevim menama. Stoga je prihvatljivije gledište da je naziv za subotnji dan izbegavan, jer je (kao npr. bezi-mena nedelja) pripadao božanstvu smrti ili podzemnog sveta.

U Novom Pazaru SPC ne dozvoljava ateistička obeležja

Nadgrobna ploča pokojnog Timotija Vasovića već danima leži u blatu na pravoslavnom groblju kod Petrove crkve u Novom Pazaru.
Razlog za to je što nadležni ne dozvoljavaju da se ploča postavi pošto na njoj nema krsta, tvrdi njegova ćerka Nelica Grujić.

Timotije, zakleti komunista, preminuo je u maju 2016, a Nelici je za života ostavio u amanet da ne zove sveštenike na njegovu sahranu i da mu na spomeniku ne bude krst. Prvu očevu želju je ispunila bez problema. Timotije je sahranjen bez popa i opela na novom pravoslavnom groblju, jedinom u gradu na kojem se sahranjuju Srbi.

Međutim, peripetije su nastale prošle nedelje, kada je Nelica sa majstorima došla da postavi jednostavnu nadgrobnu ploču.
– Ubrzo su stigli policajci koji su mi rekli da sam provalila na groblje i da zaustavim radove. Priveli su me i saslušali, posle čega sam puštena jer je utvrđeno da nisam ništa nelegalno učinila – kaže ona. Kasnije je saznala da je problem u tome što spomenik odudara od pet modela koje je propisala Crkvena opština, a svi su u obliku krsta.
– To je u direktnoj suprotnosti sa Odlukom lokalne samouprave o grobljima kojom je predviđeno da o izgledu spomenika odlučuju oni koji ih postavljaju, s tim što moraju biti u skladu sa urbanističkim rešenjem. Spomenik mog oca ni po čemu ne odudara, jedini problem je što nema krst – priča Nelica.

Prethodnih dana obraćala se JKP “Gradska čistoća”, koje gazduje grobljem, kao i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, čiji je predstavnici upućuju jedni na druge, tvrdeći da upravo oni drugi zabranjuju postavljanje spomenika.
– Šta sad da radim? Da iskopam kovčeg oca i premestim ga u drugi grad, da ga sahranim na nekoj livadi, na putu? – kaže Nelica.
Direktor JKP “Gradska čistoća” Emin Omerović kaže za “Blic” da se u ovom slučaju radi o nesporazumu između Nelice Grujić i SPC i da nisu oni ti koji treba da joj dozvole da postavi spomenik.

SPC: Može samo horizontalna ploča
Protojerej stavrofor SPC Tomislav Milenković kaže da je rodbina Timotija Vasovića još u novembru obaveštena o uslovima sahranjivanja i modelima spomenika.
– Svako može da se deklariše kako hoće, ali se mora poštovati šta je Crkvena opština predvidela za svoje zemljište. Rešenje je da se postavi horizontalna ploča, bez dizanja spomenika – kaže on.

Crkva nije uslišila molbe grobara

ISCRPLjENI švedski pogrebnici odbijaju da ručno pokopavaju sanduke u grobnice, jer tvrde su “preteški” i “neergonomski”. Međutim, upotreba bilo kakvog alata ili mašina je zabranjena, jer krši etičke smernice Crkve Švedske.

Prema sadašnjim pravilima, potrebno je četiri osobe da bi se kovčeg spustio u grobnicu. Sva četvorica moraju raditi sinhronizovano i obavljati više zadataka istovremeno, kao što je uklanjanje dasaka postavljenih preko grobnice. Prema regionalnom povereniku za zaštitu na radu, Anki Peterson, ovaj naporan rad izlaže radnike opasnosti od povrede i deformacija, kao što su upale kolena i ramena.
Da bi izbegli nepotrebne povrede, Petersonova se zalaže za promenu u pristupu Švedske crkve. Prema njenim rečima, neka vrsta pomoći, kao što su bageri, bila bi korisna. Međutim, kada je pokrenula ovo pitanje sa poslodavcem rečeno joj je da etička pravila Crkve Švedske ne dozvoljavaju upotrebu alata, traktora i bagera. Prema crkvi, to bi bio nedostojan način sahranjivanja parohijana.

Sveštenik Henri Vapling rekao je da bi se, koristeći mašine, sanduk klatio napred – nazad, što je neprihvatljivo. Prema njegovim rečima, problem se može rešiti smanjenjem kovčega sa konopcima, ali uspostavljeni metod treba da bude nastavljen.
Anki Peterson nije zadovoljna ovim odgovorom. Ona se poziva na zakon o radnom okruženju, čiji je cilj je da se smanji broj povreda na radu i najavljuje da će nastaviti da se zalaže za izmenu sporne procedure, prenosi “Sputnjik”.
Jedan od zaposlenih u crkvi u Vanasu je 2008. godine koristio bager tokom ceremonije sahrane i tom prilikom je uništio sanduk. On je kasnije optužen za skrnavljenje grobnice, ali je oslobođen od strane Okružnog suda. Posle incidenta, sveštenik iz te parohije je napustio službu, a Crkva Švedske je pokrenula nacionalni trening iz etike i bezbednosti za pogrebno osoblje.

Inače, procenat Šveđana sahranjenih bez ceremonije je udvostručen u protekle tri godine.