All posts by vlado

Porezom država uzima 40 posto posmrtnine

Ako ste obitelj članice ili člana neke neprofitne udruge koja vam nakon smrti te članice ili člana, u tim teškim trenucima za obitelj želi pomoći određenim novčanim iznosom (posmrtninom), država će oporezovati, odnosno uzeti čak 40% tog iznosa jer ga smatra drugim dohotkom. Proizlazi to iz odredbi početkom ove godine donesenog novog Zakona o porezu (članak 8. stavak 9.) koje su prošle prilično neprimjetno, ali su s vremenom i primjenom pokazale svu svoju apsurdnost i nehumanost.

– Sad se postavlja i pitanje samog smisla posmrtnine jer u ovom slučaju ispada da se u trenucima nečije smrti gotovo pa podjednako pomaže i obitelji umrloga i državi. Uz to što je bešćutna, ovo je i nakaradna i tragikomična mjera – ljutito i razočarano kazao nam je član jedne udruge kojeg čudi da je, kako je dodao, ovakav prijedlog zakonskog oporezivanja “umrlog” nekome uopće i mogao pasti na pamet. Slično razmišlja i predsjednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever.

– Možda će grubo zvučati, no to je pomalo suludo. Naime, ako želimo biti društvo koje je osjetljivo na pojedinca i trudimo se cijelo vrijeme upravo takvima prikazati, ako znamo da naši građani u raznim prigodama pokazuju osjetljivost za ljude u potrebi i nevolji kroz različita javljanja i sudjelovanja u humanitarnim akcijama bilo kojeg tipa, onda bismo i kod takvih stvari kakve su novčane potpore u trenutku nečije smrti trebali prepoznati plemenitu ljudsku namjeru i ne birokratizirati. Čini mi se da se ovdje radi o birokratskoj navici koja je nadvladala humanost samog poteza. Mislim da je svima jasno da nitko ne prima takvu vrstu potpore i pomoći iz luksuza, nego iz potrebe te pri dubokoj tuzi i bolu. A sad se odjednom pojavljuje država koja uzme čak 40% takve potpore, a koja je dana samo i isključivo sa svrhom da pomogne nekome u potrebi, i to doista u posebnoj potrebi – kazao je Sever. Iscrpljene obitelji On napominje da danas ne treba posebno naglašavati s kolikim je troškom suočena obitelj kada umre netko od njenih članova, čemu nerijetko prethodi još i kraća ili dulja bolest, što je obitelj ionako izložilo dodatnim troškovima pa je ovakva kolegijalna novčana pomoć nasušno potrebna kako bi obitelj umrlog financijski lakše prebrodila vrijeme nakon njegove smrti. Iako smo pitanja o ovoj temi uputili i Ministarstvu financija te Poreznoj upravi, do roka za pisanje teksta odgovore nismo dobili.

Izvor na: https://www.vecernji.hr/vijesti/posmrtnina-kresimir-sever-sindikati-1212419

Granica Srbije i BiH prelazi posred groba u Sastavcima!

U pribojskoj mesnoj zajednici Sastavci nalazi se “ostrvo” Međurečje – teritorija koja pripada Republici Srpskoj, odnosno BiH, koja je sa svih strana opkoljena Srbijom.
Podeljena su i neka groblja, poput onog u zaseoku Olandići, gde pokojnici počivaju u dve države.

Selo Sastavci je udruženo čudo geografije, fizike, politike, istorije… Takvo može samo na Balkanu da vaskrsne. Sastavci su bosansko ostrvo koje je sa svih strana okruženo Srbijom i nalazi se pod administrativnom upravom Srbije.

Pre minulog rata u Bosni selo Sastavci je sastavljalo ljude, a danas ih rastavlja. Čudno iscrtana granična linija između Srbije i BiH podelila je u ovom selu braću, komšije, groblja, mostove… Jedan brat, iz jedne kuće, ima ličnu kartu izdatu u Rudom (Republika Srpska), a drugi brat je izvadio u Priboju.

“Ovuda je granica, ovo tamo je Srbija, a ovamo Bosna. Od ovih sahranjenih pola ih je u Srbiji, a pola u Bosni. Ovi Bosanci Avramovići su svi sahranjeni u Srbiji, a mi Srbi pola u Srbiji pola u Bosni” priča nam Sveto Vilotić, iz zaseoka Olandići u MZ Sastavci, čiji je predsednik.

Izvor: Kurir

Ne mogu da zaposle grobara dok ne provere njegovo poznavanje zakona

U Hrvatskom mestu Babina Greda ne mogu da zaposle grobara dok ne provere njegovo poznavanje čak nekoliko hrvatskih zakona.
Da apsurd bude veći – za zanimanje grobara dovoljna je samo osnovna škola, prenosi. Antun Lešić (65) penziju je zaradio na babogredskom groblju. On je na večni je počinak ispratio 1.800 meštana.
“Grobar ne može da uzme slobodno sedam dana, a da nema ko da ga zameni. Venčanje može da se odloži, ali sahrana ne može”, istakao je Lešić.

Posle njegovog odlaska u penziju opština je raspisala konkurs za novog grobara. Od kandidata se traži poznavanje hrpe zakonskih propisa.
“Sve je u skladu sa zakonom. Zakon propisuje testiranje. To su bila četiri zakona – na primer – Statut opštine, Zakon o grobljima i slično”, rekao je Boris Bauković iz Babine Grede.
“Kada je Dan opštine i koliko opština ima odbornika”, neka su od pitanja u testu koji su morali da reše kandidati za mesto grobara.

“Test je meni bio dosta lagan. Imao sam polovično rešenje i to je bilo dosta za prolaz. Pitanja su bila u okviru lokalne samouprave. Kako izgleda opštinska zastava, to je jedno od najlakših pitanja. Bilo je još nekih vezano za Zakon o grobljima, što se tiče posla koji ću ja, nadam se da dobijem”, rekao je Nedjeljko Blažanović, kandidat za grobara.
Da li zna da iskopa grobno mesto, Nedjeljka niko u testu nije pitao. Tajnama zanata podučio ga je stari grobar Antun, piše Dnevnik.hr.

“On je bio nešto bolestan, i otišao na bolovanje. Od nas nekih šest muškaraca koji su bili niko nije hteo ni da čuje da se približi groblju. Ja sam iz neke znatiželje otišao i video da to nije strašno za mene”, dodaje Blažević.
Strašno je to što je državna i lokalna administracija zatrpana procedurama. Dok oni ispisuju, raspisuju, testiraju, odlučuju – život ne čeka, dani prolaze i ljudi umiru.

Bizarna statistika

Istraživač Pablo Pena sa Univerziteta u Čikagu otkrio je da postoji velika verovatnoća da preminete na sopstveni rođendan.

Prosečna stopa smrtnosti za 6.7 odsto je veća na taj dan nego bilo kog drugog dana, a ovaj procenat je veći ukoliko je reč o mlađim ljudima (25.4 odsto verovatnoće za ljude između 20 i 29 godina starosti).

Procenat takođe raste ukoliko rođendan pada na vikend, a u starosnoj grupi od 20 do 29 godina on iznosi čak 48.3 odsto, otkrio je Pena.
Naučnik je do navedenih zaključaka došao analizom 25 miliona smrtnih slučajeva koji su se dogodili između 1998. i 2011. godine.
Zasebna studija iz 2012. godine, koja je objavljena u magazinu “Anali epidemiologije”, pokazala je da postoje znatno veće šanse (14 odsto) da ljudi stariji od 60 godina preminu na dan kada su rođeni.

Mnogi građani Srbije zaboravili obaveze oko grobnih mesta

Građani Srbije duguju više od 10 miliona evra za zakup grobnih mesta. U pogrebnim preduzećima širom zemlje kažu da silna dugovanja ozbiljno ugrožavaju njihov rad i da će uskoro početi sa ekshumacijom grobnica za koje niko ne plaća održavanje.

Samo u Beogradu građani duguju oko 8,8 miliona evra, jer za 45.000 grobnih mesta niko ne plaća zakup. Slično je i u drugim velikim gradovima, gde se neki grobovi ne održavaju i više od 50 godina.

Prema zakonu, zakup grobnog mesta plaća se prvih deset godina uz sahranzu pokojnika, a nakon toga se godišnje daje u proseku oko 1000 dinara za održavanje.

Direktor beogradskog JKP Pogrebne usluge kazao je da je ovo preduzeće baš retko pribegavalo zakonskoj mogućnosti da zbog dugova prekopava grobove i posmrtne ostatke pokojnika sahranjuje u zajedničkoj grobnici. Ali, kako je rekao, ako se ta praksa nastavi, biće prinuđeni da to rade mnogi češće.

U Sarajevu prekopavaju grobove Srba

Vlasti federalnog Sarajeva naložile su radnicima grobalja u tom gradu da prekopavaju grobove davno umrlih, među kojima je najveći broj Srba.

To je učinjeno jer njihova rodbina rasejana po svetu posle progona tokom proteklog rata ne plaća redovno naknadu za održavanje grobova, piše banjalučki Glas Srpske.

Malobrojni Srbi u Sarajevu ističu da u tome prednjače u gradskom i najvećem groblju “Bare”.

Ti postupci zasnovani su na odluci o uređenju i održavanju gradskih grobalja, koju je donela Skupština grada Sarajeva.

Odlukom je definisano da se grobno mesto ili grobnica mogu prekopati deset godina posle sahrane u slučaju da nisu održavani i da se za njih ne plaća naknada.

Iz Sarajeva je tokom rata i posle proterano oko 150.000 Srba.

Oni su danas raseljeni po svetu i mnogi od njih ne znaju za ovu odluku.