Category Archives: Države

Srbi nisu mogli da pronađu grobove svojih najmilijih

Na prištinskom groblju, najvećem pravoslavnom groblju na Kosovu i Metohiji, stotinak Srba obišlo je danas na Zadušnice grobove svojih najbližih.

Raseljeni Srbi iz okolnih mesta ali i oni koji žive u Beogradu i Nišu, na centralnom Kosovu obišli su danas na Mitrovske zadušnice pravoslavno groblje u Prištini koje je delimično očišćeno, a delimično zaraslo u korov i neki nisu uspeli da pronađu grobove svojih najmilijih.

Suvo rastinje, dogorele sveće i plamen koji se brzo širio mogao je dovesti do požara, ali su vernici koji su bili tu uspeli brzo da ugase vatru kako se ne bi proširila.

Kao i prethodnih godina tako i ove sveštenik Saša Mitrović služio je pomen upokojenima, vidno razočaran što je groblje u ovakvom stanju, prenosi RTK2.

“Slika groblja je u lošem stanju, tužno je što i dalje groblje nije očišćeno, jedan deo groblja je očišćen, drugi je ostao u korovu. Daće Bog da se ta slika promeni. Apelujem da ljudi ne prenose smrtne ostatke svojih srodnika u centralnu Srbiju, to nije dobro, nit je to njihova volja, oni koji su ovde sahranjeni time ne čine dobro niti njima, niti sebi. Samim tim brišu se i tragovi Srba koji su živeli u Prištini”, poručio je on.

“Godinama sestrin grob ne mogu da nađem. Tamo mi je malo dete sahranjeno, deli ga sa katoličkim grobljem, pa je ona staza čista, pa ja eto tu palim sveće, dva reda ispod moji roditelji, nikla su stabla. Ne vredi, mučimo se dolazimo, nije ovo muka, ovo je i želja i ja verujem da više ni zdravstveno nisam u stanju da dolazim, niti ću moći, jednostavno se opraštam danas od njih. Uvek je ista priča, ista slika, ništa novo, ništa se ne menja, stvarno je tužno i teško”, kaže Julijana Stanojević, koja je došla iz Mladenovca.

Dragan Kostić iz Niša kaže da svake godine dolazi dva puta godišnje i da je uvek isto. “Tu su mi otac, baba, deda, tetka, stric i ne mogu da priđem, moram da idem kod teče na drugi grob da upalim sveće, žalosno je”, kaže on.

“Da sam znala da je ovako stanje ne bih ni došla, pre bih upalila sveću u Nišu, nego što sam došla ovde. Došla sam da upalim sveću i ne mogu da se snađem da upalim sveću ocu i majci”, navodi Slavica Vranić koja živi u Nišu.

“Nikako nisam mogao da dođem do groba, zato što nije ni očišćeno, ono što je očišćeno spomenici su ponovo polomljeni, kakav je to znak? Čemu da se nadamo da se vratimo, kome da se obratim za takvu stvar”, rekao je Vranić iz Niša.

Iako je deo groblja očišćen, na više mesta još uvek ima korova, tako da mnogi nisu mogli da dođu do grobova svojih upokojenih.

“Oni samo početak da se vidi, a pozadi ništa ne čiste, nikad nisu ni čistili, samo napred kad dolazi narod da vidi i kad snimaju da se vidi kao da je čisto. Očistio sam jedva, ne može da se priđe od trnja”, kaže Ljubomir Ničić iz Ugljara.

“Svratim da obiđem moje pretke i ne samo njih, s obzirom da je veliki strah u srpskom narodu, pa mnogi ne obilaze grobove svojih predaka, ponesem koju sveću više, pa svratim do grobova ovih naših vojnika i francuskih i do groba Danijele Prlinčević koja je imala samo godinu dana, kad je umrla”, kaže Živko Živković.

Na prištinskom groblju pored Srba sahranjeni su i pripadnici drugih naroda.

“Ima tu Rusa, katolici Albanci su se tu sahranjivali, takođe na ovom delu je i novo jevrejsko groblje, a iza nas se nalazi spomen kosturnica učesnicima velikog rata, naš veliki solunac i stogodišnjak čuveni Trajko Dimitrijević”, rekla je Radmila Vulićević.

Iako je obaveza lokalne samouprave da održava groblja, vernici poručuju da oni ne izvršavaju svoje obaveze. Organizovan prevoz je bio i do groblja u Obiliću i Kosovu Polju.

Borba za grobno mesto u prestonici

Na teritoriji Beograda sve je manje slobodnih grobnih mesta, a sa ovim problemom suočavaju se skoro sve prestoničke opštine jer su kapaciteti lokalnih grobalja skoro svuda popunjeni. Zbog toga su sve češći oglasi u kojima zakupci preprodaju ranije kupljeno grobno mesto. Iako je ovo delo zakonom zabranjeno, kada muka natera, nađe se rupa u zakonu.

Moglo bi se reći da na ovaj način, preprodavci grobnih mesta zarađuju na tuđoj nesreći jer u nekim delovima Beograda cena je i 5.000 evra. Na Mokroluškom groblju, koje se sve više širi na okolne privatne parcele, cena je 100 evra po kvadratu, ili 750, koliko je dovoljno za dva grobna mesta i prilaz.

Međutim, širenje ovog groblja, koje je došlo do samog auto-puta, preti da ugrozi izgradnju Spoljne magistralne tangente. Zbog višegodišnjeg problema, kako imovinskopravnog, tako i komunalnog, GO Zvezdara osnovala je radnu grupu. Njen posao je da definiše sva bitna pitanja u vezi sa ovim grobljem, njegovim korišćenjem i titularom koji će biti zadužen za održavanje.

– Rešavanje ovih pitanja ne zavisi samo od Opštine već je neophodna saradnja sa nadležnim gradskim i republičkim institucijama – objašnjavaju iz Zvezdare. – Od svih parcela na kojima se groblje nalazi, u vlasništvu Opštine i Republike su samo dve, a sve ostale su privatne čiji vlasnici samoinicijativno zainteresovanim kupcima prodaju deo po deo.
Zbog ovog problema ne postoji tačan uvid u to koliko je ljudi sahranjeno na ovom groblju. Tokom kišnih jesenjih dana veliki broj grobova bude pod vodom zbog izlivanja kanalizacije, jer se prilikom sahranjivanja nije vodilo računa o ekološkim i sanitarnim uslovima zemljišta.

I na drugom kraju grada, na Batajničkom groblju, slobodnih grobnih mesta nema već petu godinu zaredom, a broj ljudi koji su preminuli u međuvremenu je skoro hiljadu. Kako bi se rešio ovaj problem, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda pokrenula je pred Republičkim geodetskim zavodom postupke deobe katastarskih parcela i rešavanje imovinskopravnih odnosa radi upisa javne svojine na zemljištu namenjenom za izgradnju groblja u Batajnici.

– Programom uređivanja i dodele građevinskog zemljišta za 2018. godinu predviđeno je pokretanje javne nabavke za izradu urbanističkog projekta za groblje u Batajnici, što je obaveza koja proističe iz Plana detaljne regulacije naselja Batajnica – objašnjavaju nadležni iz Direkcije. – Kada urbanistički projekat bude urađen i dobije potvrdu od nadležnog sekretarijata, moći će da se pristupi izradi tehničke dokumentacije radi dobijanja neophodnih saglasnosti.

Sličan problem je i u Opštini Grocka, gde su u toku pripreme projektne dokumentacije za igradnju novog groblja u Kaluđerici. Grad Beograd je raspisao nabavku za projektovanje i izvođenje radova na izgradnji pristupne saobraćajnice i parkinga za groblje u ovom naselju. Procenjena vrednost radova je 74,2 miliona dinara. U planu je i proširenje grobalja u Grockoj i Vinči.

OD ORLOVAČE DO ZBEGA U BORČI
OD deset postojećih centralnih grobalja koja su u nadležnosti JKP “Pogrebne usluge”, za nova sahranjivanja otvorena su samo četiri. Slobodnih grobnih mesta ima samo na Orlovači, Lešću, Novoj Bežaniji i Zbegu.
Naime, Novo groblje, Zemunsko, Centralno, Topčidersko, Bežanijsko nemaju mogućnost za proširenje, pa se na njima sahrane odvijaju samo u postojećim grobnim mestima.

STATISTIKA
PREMA nezvaničnim podacima, u ovom trenutku u Beogradu ostalo je samo 4.000 slobodnih grobnih mesta, što je jedva dovoljno za godinu dana. U poslednje vreme kremacije znatno doprinose štednji prostora, jer se posmrtni ostaci smeštaju u kolumbarijume, rozarijume i u Vrt sećanja na Novom Groblju.

Naknada pogrebnih troškova porodicama preminulih penzionera

U skladu sa članom 75. Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, na ime pogrebnih troškova isplaćuje se iznos jedne i po prosečne penzije u prethodnom kvartalu.

Naknada pogrebnih troškova koja se isplaćuje familijama preminulih penzionera (ili onome ko je platio sahranu) u oktobru, novembru i decembru 2018. godine iznosiće 37.460,oo dinara za sve kategorije korisnika penzija.

Uz zahtev za ostvarivanje ovog prava se prilaže:
Izvod iz matične knjige umrlih (fotokopija),
Računi o troškovima sahrane (original ili overena fotokopija)
Fotokopija lične karte podnosioca zahteva
Ček od penzije umrlog korisnika penzije

Pruzmite obrazac: Zahtev za naknadu pogrebnih troškova

Visina naknade utvrđuje se kvartalno.
Naknada se isplaćuje u visini jedne i po prosečne penzije isplaćene u prethodnom kvartalu, u odnosu na dan smrti korisnika.
Iznos naknade možete pronaći na sajtu: Republičkog fonda za penziono i socijalno osiguranje

Uvode se licence za komunalne delatnosti

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je danas da uvodi licence za obavljanje komunalnih delatnosti, a u tu svrhu formirana je komisija čiji će zadatak biti da proverava ko ispunjava uslove da se bavi komunalnim poslovima.

Ispunjenost uslova obrazovalo je Komisiju za licenciranje obavljanja komunalnih poslova koja ima zadatak da proverava ispunjenost uslova za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti

Komisiju za licenciranje obavljanja komunalnih poslova proveravaće izdavaće licence za upravljanje grobljima i sahranjivanje, pogrebnu delatnost, javno rasvetu, prevoz putnika za vodni saobraćaj, dimničarske usluge i delatnost zoohigijene, navodi se u saopštenju.

Posao Komisije je da, u skladu sa Uredbom o načinu i uslovima za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti, utvrdi da li podnosilac zahteva ispunjava neophodne uslove i na osnovu toga donosi rešenje o licenciranju.

Uredba se odnosi isključivo na preduzetnike koji započinju poslovanje, dok su svi koji već posluju u komunlanoj delatnosti obavezni da svoje poslovanje usklade sa Uredbom.

Ministarstvo će, kako se navodi, urediti i uslove za preostale komunalne delatnosti – upravljanje komunalnim otpadom, upravljanje pijacama, održavanje puteva, održavanje čistoće, održavanje javnih zelenih površina i upravljanje javnim parkiralištima.

Komisiju koja proverava ispunjenost uslova za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti čine predstavnici inistarstava građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, privrede, rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, finansija, državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo unutrašnjih poslova, navodi se u saopštenju.

http://www.mgsi.gov.rs/cir/aktuelnosti/ministarstvo-uvode-se-licence-za-obavljanje-komunalnih-delatnosti

Žive od plakanja na sahranama

Profesionalne narikače u Gani zarađuju za život time što odlaze na sahrane i plaču za osoboma koje nisu poznavale, prenosi Bi-Bi-Si.

“Neki ljudi ne znaju da plaču. Neki ljudi, kada izgube bližnje, ne znaju kako da istovremeno pričaju i plaču. Ljudi dolaze po mene da idem na sahrane koje organizuju kako bih plakala umesto njih”, kaže Ejmi Dokli, koja sebe naziva “izvođačem radova na sahranama” (engl. funeral contractor).

Ona navodi da su ona i žene koje rade posao poput njenog “sve udovice”.

“Nakon što su nam muževi umrli, rešile smo da pomognemo onima koji ne mogu da plaču, da i oni zaplaču. Tako da, ako mi nismo tamo, njima neće dobro proći”, tvrdi Doklijeva.

Ona dodaje da su “neke sahrane velike, a ne normalne”.

“Tako da kada god smo pozvane i dođemo i vidimo kolika je sahrana, na osnovu toga određujemo cenu. To je normalna stvar. Svi ćemo jednog dana umremo”, poručila je profesionalna narikača.

Google AI će moći da predviđa smrt ljudi

Ubacivanje elektronskih zdravstvenih podataka u modele mašinskog učenja može značajno da poboljša preciznost predviđanja ishoda, navodi se u novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature.

Na osnovu eksperimenta u kome su korišćeni podaci iz dve bolnica u Sjedinjenim Američkim Državama, istraživači su uspeli da pokažu kako se pomoću algoritama mogu predvideti dužina ostanka pacijenta u bolnici, vreme kada će biti otpušten, ali i vreme kada će pacijent umreti.

Neuronska mreža, opisana u studiji, za predviđanje koristi ogromne količine podataka koje potiču iz medicinske istorije pacijenta, kao i ključnih parametara vezanih za njegovo zdravstveno stanje.

Sistem, pritom, može da obradi čak i rukom pisane tekstove, komentare i belješke sa starih kartona…

Algoritam slaže važne prethodne događaje iz medicinske istorije u vremenski sled događaja, što omogućava modelu mašinskog učenja da predviđa buduće ishode, među kojima je i vreme smrti, piše Futurism.

Postavlja se pitanje, kakva bi korist mogla da bude od ovoga?

Bolnice bi mogle da pronađu nove načine određivanja prioriteta kod nege pacijenata, bolje prilagođavaju terapije i otkrju hitne slučajeve ranije nego dosada. Računar bi tako mogao da rastereti zdravstvene radnike u preuzme veliki deo obrade podataka na sebe.

Veštačka inteligencija je već našla više načina primene u zdravstvu.

Nekoliko nedavno razvijenih algoritama moglo je da dijagnostifikuje rak pluća i bolest srca preciznije od ljudi lekara. Korišćena je i kod određivanja rizika od razvoja jedne od najčešćih bolesti oka, prenosi Tportal.

S druge strane, preusmeravanje ogromne količine osetljivih ličnih podataka u jedan prediktivni model u vlasništvu jedne od najvećih privatnih korporacija na svetu ne zvuči baš kao najprivlačnije rešenje.

Plaćamo li previše za smrt?

Kao što već znamo, organizacija sprovoda je jako skupa te se radi o veoma profitabilnom zanimanju. Budući da će ljudi uvijek umirati, uvijek će nam biti i potrebna pogrebna poduzeća, koja to itekako znaju iskoristiti i “nabiti” cijene svojih usluga.

To su primijetile i agencije za regulaciju tržišta u Ujedinjenom Kraljevstvu te su odlučili pokrenuti istragu 2 milijarde vrijednog tržišta pogrebnih usluga. Naime, kako piše The Guardian, vladina agencija Competition and Markets Authority (CMA), koja se bavi sprječavanjem i smanjenjem antikompetitivnih aktivnosti na tržištu, pokrenula je istragu kako bi vidjela naplaćuju li se građanima usluge pokapanja svojih voljenih previše. Točnije, istražuju koliko su se cijene pokopa i kremacije povećale proteklih godina. Osim toga, bavit će se i jasnoćom pruženih informacija, odnosno provjerit će koliko su zbunjujuće informacije pružene stanovnicima pri donošenju odluke o najboljoj opciji organizacije sprovoda.

– Klijenti koji “kupuju” sprovode žaluju za izgubljenom osobom i ne znaju koja je realna cijena sprovoda, što pružatelji usluga nerijetko iskorištavaju. Ovom su tržištu potrebne strože regulacije i bolja zaštita potrošača – objašnjava James Delay, izvršni upravitelj potrošačke grupe Fairer Finance.

Naime, prosječna cijena sprovoda u UK-u je oko 3.800 funti (oko 32.000 kuna), što ne uključuje dodatne troškove koji dolaze do iznosa od čak 2.000 funti više (oko 17.000 kuna). Prema The Guardianu, to je i više nego dupla cijena koju su potrošači plaćali u 2004.

Uz CMA, i Ministarstvo financija UK-a pokreće slično istraživanje, no ono je vezano uz plaćanje posmrtne pripomoći. Otprilike 1,3 milijuna Britanaca plaća posmrtnu pripomoć, što pogrebna poduzeća iskorištavaju.

– Razumno je da su ljudi veoma emotivni kada planiraju sprovod, a mi smatramo da je važno da im olakšamo ta teška vremena koliko god možemo – kaže tržišni upravitelj u CMA, Daniel Gordon.

Iako su ove istrage tek u početnim fazama, sama vijest o njihovom pokretanju prouzročila je i više od straha u kostima pogrebnih poduzeća. Naime, one su uzrokovale pad dionica Dignityja, jednog od najvećih pružatelja usluga sprovoda u Ujedinjenom Kraljevstvu, i to za nevjerojatnih 11 posto, a osim toga, pogrebna su poduzeća već počela svoje cijene činiti dostupnijima za potrošače.

https://www.theguardian.com/business/2018/jun/01/watchdog-to-probe-prices-and-confusing-information-in-2bn-funeral-market

Stanari pokojnike do sahrane drže usred zgrade!

KURŠUMLIJA – Profesorka likovne umetnosti Milena Vukajlović (36) nije dozvolila izlaganje pokojnika u zajedničkim prostorijama jedne stambene zgrade u Kuršumliji, opštini koja nema kapelu.

Skoro svi stanari te zgrade dozvolili su građanima da pokojnike izlažu u suterenu stambene zgrade jer u Kuršumliji nema kapele. U taj slučaj umešala se komunalna inspekcija, a na pomolu je i sudski epilog.
Milena Vukajlović rekla je da je u pitanju zajednička prostorija koja se nalazi na ulazu zgrade, ispod njenog stana i da u njoj stanari već duže vreme organizuju bdenje pokojnicima.

“To se pročulo po gradu, pa su počeli da dovoze pokojnike iz drugih naselja i drugih zgrada. Ispred ulaza postave poklopac sanduka i krstaču, a u prostoriji pokojnika. Onda, familija, komšije i prijatelji dolaze da izjavljuju sučešće i tu bude posluženje s pićem i hranom”, navela je ona.

Pokuašala je da se dogovori sa stanarima da se zabrani i spreči taj nesvakidašnji postupak, ali stanari to nisu prihvatili zbog čega je Milena Vukajlović podnela prijavu komunalnoj inspekciji.
“U razgovoru s njima, nije bilo šansi za dogovor. Saopštili su mi da je ta prostorija pogodna za bdenje, jer ima mokri čvor. Verovatno zbog kuvanja kafa, ali i kupanja pokojnika”, rekla je ona.

Komunalna inspekcija odmah nakon prijave donela je rešenje o zabrani korišćenja te prostorije u te svrhe. U rešenju piše: “Zabranjuje se stambenoj zajednici u ulici Topličkoj da vrši izlaganje posmrtnih ostataka preminulih osoba, u zajedničkim prostorijama”.

Vojislav Utvić (73), koji održava spornu zajedničku prostoriju i čuva ključeve od nje, kazao je da osuđuje Milenin postupak. Istakao je da su skoro svi stanari veoma ogorčeni zbog njene prijave. Upravnik zgrade podneo je žalbu, koju su potpisali svi penzioneri, stanari zgrade, komunalnoj inspekciji i zatražio da se rešenje poništi i dozvoli izlaganje pokojnika.
“Očekujemo da komunalnom inspektoru proradi savest ;i da poništi zabranu i donese pozitivno rešenje, i dozvoli nam da u ovoj prostoriji izlažemo pokojnike, jer zaista nemamo gde”, kazao je Utvić. Istovremeno, on kaže da su stanari saglasni da i dalje izlažu pokojnike, bez obzira ne zabranu komunalne inspekcije.

Stanarka Ranka Nešović (73) kaže da su svi stanari, penzioneri, složni i da će prekršiti odluku komunalne inspekcije.
’”Ne daj, bože, da neko umre, ali ovde će biti izložen jer nema gde na drugo mesto, i ne zanima nas nikakvo rešenje… Ne može Milena Vukaljović jedina da se buni zbog toga, jer smo mi većina koja je ovako odlučila”, kazala je Ranka Nešović.

U toj stambenoj zgradi ima 30 stanova, žive penzioneri, bivši radnici drvnog kombinata ŠIK Kopaonik. Milena Vukajlović kaže da su zaista svi penzioneri saglasni sa tom odlukom, dok ima podršku mladih stanara.
“Nije moralno ni prema pokojnicima, niti stanarima, ni komšiluku, a naročito prema deci, koja se tu stalno igraju. Ne dozvoljava mi moja profesija da se ne suprotstavim ovom nemoralnom činu”, kazala je ona i dodala da niko ne razmišlja o zdravstvenoj sigurnosti stanara, posebno dece.

Najavila je da će podneti tužbu protiv stanara, jer krše propisana pravila stanovanja u zajedničkoj zgradi. Inače, u Kuršumliji nema kapela, pa je običaj da se pokojnici do sahrane drže u kućama.