Category Archives: Srbija

Pokojnici više neće moći da “primaju” penziju

S punom primenom Zakona o opštem upravnom postupku od 1. juna, upisivanje u matičnu knjigu umrlih automatski će se prosleđivati sudovima i PIO fondu, tako da država odmah prestaje isplatu penzija, izjavila je danas ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.

“Tako da ni građani više nemaju problem da ne znaju da treba i PIO fond posebno da obaveste o nečijoj smrti, pa nastavljaju da primaju penzije, pa moraju da ih vraćaju sa kamatom, a država ima gubitke”, rekla je Brnabić novinarima.

Uz to, napominje, to će se automatski povezivati i sa biračkim spiskom, tako da će svaka promena u matičnim knjigama biti odmah “oslikana” u jedinstvenom biračkom spisku

Pobusani ponedeljak

Obiđite grobove najmilijih i upalite im sveću, a za dušu farbano jaje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju osmi dan po Vaskrsu – Pobusani ponedeljak, koji se još naziva i Vaskrs za mrtve.
Naime, u ponedeljak po vaskršnjem ponedeljku, običaj je da se pobusaju grobovi, što znači uredi, očisti od korovskog rastinja, busenje na humkama. Zato se ovaj dan naziva Pobusani ponedeljak (negde i pobušeni ponedeljak). Pobusani ponedeljak je pokretni praznik pravoslavne crkve posvećen mrtvima. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba “pobusati” grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom.

U Gruži se on smatra vaskrsom pokojnika, te svako daje pomen i sprema za dušu svojim umrlim precima i srodnicima. Uz prekađivanje grobova, na pobusani ponedeljak se pale sveće pokojnicima, za čiju se dušu dele šarana vaskršnja jaja. Po svemu, ovaj dan ima svojstva zadušničkog dana.
U većini krajeva Srbije, na ovaj dan se kao na Zadušnice izlazi na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi, a sveštenici drže parastose i pomene za pokoj duše. Veruje se da je ovaj stari običaj poreklom ruski.

Na groblja bez automobila
JKP “Pogrebne usluge” apeluju na građane da za odlazak na groblje u pobusani ponedeljak, 24. aprila, umesto svojih automobila koriste gradski prevoz. Toga dana na svim grobljima neće biti dozvoljen ulazak automobila od 7 do 15.30 časova. Kapije za ulaz motornih vozila biće otvorene od 15.30 do 19 časova. Na Novom, Zemunskom i Topčiderskom groblju je na snazi potpuna zabrana ulaska za automobile.

Pravoslavni vernici obeležavaju Zaklopitu subotu

U Levču i Temniću ova subota naziva se zaklopitom, a pre svih svetkovale su je žene, dok su muškarci to označavali na neobičan način, naime – na današnji dan se niko nije brijao i šišao.

Subota je inače, po narodnom određenju, udovički ili mrtvački dan i posvećena je prevashodno pomenu mrtvih, a Zaklopita subota, kao dan posvećen pokojnicima, ima naglašen mrtvački karakter, što se vidi i po nešišanju i nebrijanju muškaraca.

Treba imati u vidu da su, izuzev subote, nazivi svih dana u nedelji slovenskog porekla. Reč subota je pozajmljena iz jevrejskog jezika, gde glasi “šabat” (ili sabat), a znači: pokoj, mir, odmor, a u jevrejski jezik je ušla iz asirskog jezika.

Na osnovu ove posuđenice je izgrađeno mišljenje da je, verovatno, stara slovenska nedelja bila šestodnevna.

Međutim, s druge strane, postoje vrlo jasni dokazi da su Sloveni imali sedmodnevnu ne-delju, pogotovu ako se imaju u vidu njihova astronomska znanja i upravljanje prema Mesečevim menama. Stoga je prihvatljivije gledište da je naziv za subotnji dan izbegavan, jer je (kao npr. bezi-mena nedelja) pripadao božanstvu smrti ili podzemnog sveta.

U Novom Pazaru SPC ne dozvoljava ateistička obeležja

Nadgrobna ploča pokojnog Timotija Vasovića već danima leži u blatu na pravoslavnom groblju kod Petrove crkve u Novom Pazaru.
Razlog za to je što nadležni ne dozvoljavaju da se ploča postavi pošto na njoj nema krsta, tvrdi njegova ćerka Nelica Grujić.

Timotije, zakleti komunista, preminuo je u maju 2016, a Nelici je za života ostavio u amanet da ne zove sveštenike na njegovu sahranu i da mu na spomeniku ne bude krst. Prvu očevu želju je ispunila bez problema. Timotije je sahranjen bez popa i opela na novom pravoslavnom groblju, jedinom u gradu na kojem se sahranjuju Srbi.

Međutim, peripetije su nastale prošle nedelje, kada je Nelica sa majstorima došla da postavi jednostavnu nadgrobnu ploču.
– Ubrzo su stigli policajci koji su mi rekli da sam provalila na groblje i da zaustavim radove. Priveli su me i saslušali, posle čega sam puštena jer je utvrđeno da nisam ništa nelegalno učinila – kaže ona. Kasnije je saznala da je problem u tome što spomenik odudara od pet modela koje je propisala Crkvena opština, a svi su u obliku krsta.
– To je u direktnoj suprotnosti sa Odlukom lokalne samouprave o grobljima kojom je predviđeno da o izgledu spomenika odlučuju oni koji ih postavljaju, s tim što moraju biti u skladu sa urbanističkim rešenjem. Spomenik mog oca ni po čemu ne odudara, jedini problem je što nema krst – priča Nelica.

Prethodnih dana obraćala se JKP “Gradska čistoća”, koje gazduje grobljem, kao i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, čiji je predstavnici upućuju jedni na druge, tvrdeći da upravo oni drugi zabranjuju postavljanje spomenika.
– Šta sad da radim? Da iskopam kovčeg oca i premestim ga u drugi grad, da ga sahranim na nekoj livadi, na putu? – kaže Nelica.
Direktor JKP “Gradska čistoća” Emin Omerović kaže za “Blic” da se u ovom slučaju radi o nesporazumu između Nelice Grujić i SPC i da nisu oni ti koji treba da joj dozvole da postavi spomenik.

SPC: Može samo horizontalna ploča
Protojerej stavrofor SPC Tomislav Milenković kaže da je rodbina Timotija Vasovića još u novembru obaveštena o uslovima sahranjivanja i modelima spomenika.
– Svako može da se deklariše kako hoće, ali se mora poštovati šta je Crkvena opština predvidela za svoje zemljište. Rešenje je da se postavi horizontalna ploča, bez dizanja spomenika – kaže on.

U Beogradu preostalo još samo 4.000 mesta za sahranjivanje!

Na beogradskim grobljima postaje tesno pošto ponestaje mesta za sahranjivanje! U ovom trenutku samo je još 4.000 slobodnih, što je dovoljno tek za jednu prosečnu godinu.

Orlovača, Lešće, Nova Bežanija i Zbeg jedini su otvoreni za nove sahrane, dok na ostalih šest grobalja nema uslova za proširenje, pa se na njima sahrane obavljaju samo u postojeća grobna mesta.
– Najkritičnije je na Lešću, gde trenutno ima oko 750 raspoloživih mesta, pri čemu postoji mogućnost za izgradnju još izvesnog manjeg broja grobova, dok je polovina slobodnih na Orlovači – kažu iz JKP „Pogrebne usluge“.

Proširenje je stoga neminovno na otvorenim grobljima, kao što su Nova Bežanija i Lešće, ali nerešeni imovinsko-pravni odnosi koče otkup zemljišta u okviru već skupih planova.
– Realna cena izgradnje grobnog mesta je oko 250.000 dinara. U to ulaze infrastruktura, rasveta, zelenilo i projekti. Od toga građani plaćaju tek nešto više od 16.000 dinara – navode iz ovog komunalnog preduzeća.

Srpska prestonica nije usamljena u nedostatku grobnih mesta, napominju iz “Pogrebnog”. U istoj nevolji su veliki gradovi širom sveta. Kremacija i interna ekshumacija, sudeći po iskustvu evropskih metropola, smanjile bi stisku.
– U cilju ostvarivanja prostorne i finansijske ekonomičnosti, savetujemo građanima vršenje interne ekshumacije nakon svake druge sahrane kako bi bila omogućena dalja sahranjivanja u isto grobno mesto.

Kremacije značajno doprinose štednji prostora, s obzirom na to da se posmrtni ostaci smeštaju u kolumbarijume (kasete u zidu u koje mogu da budu smeštene dve urne), rozarijume (samostojeće kasete smeštene na tlu u koje mogu da budu pohranjene četiri urne) i u Vrt sećanja na Novom groblju, gde posmrtni ostaci mogu da budu rasuti, a imena i prezimena preminulih su ispisana na posebnim memorijalnim stubićima – objašnjavaju iz „Pogrebnog“.

ŠEST ZATVORENIH LOKACIJA
Novo groblje, Zemunsko, Centralno, Topčidersko, Banjičko i Staro bežanijsko su zatvorena groblja jer nema mogućnosti za njihovo proširenje.

Pomoć za sahranu sigurna samo od Fonda PIO

PENZIONERI, koji su želeli da naslednike oslobode troškova sahrane, uplaćujući novac u fond privatnih udruženja, obeshrabrila je nedavna vest da je više od 2.500 korisnika Udruženja građana za posmrtnu pomoć “Beograd” izgubilo sav uloženi novac, jer je preduzeće – u likvidaciji. Povraćaj novca i putem sudske naplate je neizvestan, upozoravaju advokati i upućuju starije na pouzdane i proverene osiguravajuće kuće koje nude slične usluge.

Nakon smrti člana porodice naslednicima je sigurna samo pomoć, odnosno refundacija troškova sahrane od strane Fonda PIO. Iako iznos varira u odnosu na prosečnu penziju po kvartalima, članovi porodice ili lice zaduženo za sahranu dobiće iznos od oko 35.000 dinara. Procedura podrazumeva podnošenje zahteva za isplatu troškova sahrane u slučaju smrti korisnika sa originalnim računima pogrebnih usluga i troškova. Zahtevi osoba rešavaju se po ubrzanoj proceduri i naknada se isplaćuje u terminima isplate penzije.

Troškovi sahrana u velikom broju gradova premašuju iznos garantovan Fondom PIO, što je penzionere u želji da oslobode naslednike dodatnih troškova navelo na to da sahranu “pokriju sami”. Za života. Članarina udruženjima obavezuje ih da će preuzeti sve troškove sahrane. Posle incidenta sa Udruženjem za posmrtnu pomoć “Beograd”, postavlja se pitanje ko garantuje da novac neće biti izgubljen.

– Neprestno su nas zvali pre nekoliko godina iz nekog društva za posmrtnu pomoć i zapitkivali da li želimo da unapred pokrijemo troškove sahrane. Navaljivali su dok nismo pristali i već nekoliko godina uplaćujemo neki iznos na godišnjem nivou, otprilike po 2.000 dinara. Kažu, pokriće celu sahranu sa spiskom svih stavki. Sad šta će sa tim biti kada preminemo i da li ćemo ipak biti na trošku dece, samo bog zna – kaže Desanka Stanojević, penzionerka iz Čačka.

U pogrebnim preduzećima pak savetuju građane da, ukoliko već smatraju da će troškovi premašiti sigurnih 35.000 dinara od države, pokucaju na sigurne adrese.
– Postoji mogućnost naplate od odgovarajućih osiguravajućih društava. To su sredstva koja realno mogu da se naplate. Sve ostalo je pod znakom pitanja – uveravaju nas iz jednog vojvođanskog pogrebnog preduzeća.

ADVOKATI POZIVAJU NA OPREZ
SLUČAJ likvidacije Udruženja za posmrtnu pomoć “Beograd” postavio je pitanje da li je moguće ipak naplatiti uplaćeni novac od propalih udruženja. Advokati upozoravaju i da bi naplata tog novca preko tužbe mogla biti problem, s obzirom na to da preduzeće koje je otišlo u likvidaciju ne poseduje nikakvu imovinu. Naime, problem nastaje ukoliko nema imovine udruženja ili je udruženje ušlo u probleme radnjom ovlašćenog lica tog udruženja.