Komunalci uzimaju “više” od bankara

Banke nisu jedine koje nas udaraju po džepu kamatom ako kasnimo sa plaćanjem – stopa za neplaćanje poreza je 21 odsto, za komunalije 18 odsto, pišu “Novosti”

Banke jedine naplaćuju i redovnu, ali i onu zateznu kamatu kada kasnimo sa plaćanjem rata. Zvanični podaci Poreske uprave Srbije, na primer, pokazuju da samo poreznicima, na ime kamate, dugujemo više od 305 milijardi dinara, koliko iznosi računica na iznos manje plaćenog poreza na kraju protekle godine.

Činjenica je da pojam „kamate“ vezujemo gotovo isključivo za banke, kao cenu kredita. Ko god otplaćuje zajam, zna da ga dinari koštaju minimum 20 odsto godišnje, ali sigurno ne zna koliko ga koštaju „kazneni poeni“ ako ratu ne plati na vreme. Ovu, takozvanu zateznu kamatu, banke moraju da definišu ugovorom. U protivnom, primenila bi se zvanična zatezna kamata koja trenutno iznosi 19 odsto za dinare na godišnjem nivou, što je niže od redovne bankarske cene zajma.

Visina zatezne kamate u Srbiji propisana je zakonom koji se primenjuje već devet meseci i odnosi se uglavnom na plaćanje dugovanja prema državi. Vrednost ove kamate utvrđuje se po jednostavnoj računici: referentna kamatna stopa, koja je trenutno 11 odsto, plus još osam procentnih posena. Po ovoj stopi zateznu kamatu zaračunavaju i javna komunalna preduzeća. Tako je JKP „Infostan“ u Beogradu, za prvih šest meseci ove godine, kako je potvrđeno „Novostima“, obračunalo zateznu kamatu u iznosu od 102,58 miliona dinara.

Međutim, kamatna stopa koju zaračunava Poreska uprava Srbije na neplaćeni deo poreskog duga je trenutno 21 odsto i obračunava se nešto drugačije.

– Shodno članu 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kamata na iznos manje plaćenog poreza obračunava se na godišnjem nivou, po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi NBS, uvećanoj za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog računa i trenutno je na nivou od 21 odsto – rečeno je „Novostima“ u Poreskoj upravi Srbije.

Dok Zakon o zateznoj kamati nije stupio na snagu, već prezaduženim privrednicima dešavalo se da im kamata bude višestruko veća od glavnice duga.

– Problem za privredu prethodnih godina je bio da su se, sve do jeseni 2012. godine, kamate računale na kamatu i poreski dugovi, čak i oni sitni među njima su se zato vrtoglavo uvećavali – kaže za „Novosti“ Dragoljub Rajić, predsednik udruženja Unija poslodavaca. – Istovremeno, kada je država dugovala, a ovde mislim na javni sektor, javna preduzeća, ministarstva i institucije, državna preduzeća, ona nisu plaćala kamate preduzećima iz privatnog sektora, jer su kroz sistem javnih nabavki uvek mogla da diktiraju uslove. Iako smo u medijima svedoci da se stalno govori o velikim dužnicima, kao što je slučaj „Simpa“, na primer, u praksi najveća dugovanja u masi imaju na desetine hiljada malih preduzetnika ili mikropreduzeća koja su počinjala da rade u periodu posle 2001. i kasnije.

Ova preduzeća, po rečima Rajića, zbog lošeg privrednog ambijenta, ekonomske krize, ali nekada i svoje nesnalažljivosti u poslu, prosto nisu mogla da obezbede veće prihode od mesečnih obaveza prema državi.

– Onda su im se gomilale kamate na ta dugovanja i one su znale da budu i dvadeset puta veće nego glavnica duga, zbog računanja kamate na kamatu – objašnjava Rajić. – Umesto da je država male i nejake firme u prvih godinu, dve rada oslobodila nekih dažbina i tako pokušala da početnicima pomogne da opstanu u poslu, ona je svojom ekonomskom politikom i postavkom poreskog sistema činila upravo suprotno. Zbog toga smo imali pravi sunovrat u broju preduzetnika i malih preduzeća.

Leave a Reply