Ne mogu da zaposle grobara dok ne provere njegovo poznavanje zakona

U Hrvatskom mestu Babina Greda ne mogu da zaposle grobara dok ne provere njegovo poznavanje čak nekoliko hrvatskih zakona.
Da apsurd bude veći – za zanimanje grobara dovoljna je samo osnovna škola, prenosi. Antun Lešić (65) penziju je zaradio na babogredskom groblju. On je na večni je počinak ispratio 1.800 meštana.
“Grobar ne može da uzme slobodno sedam dana, a da nema ko da ga zameni. Venčanje može da se odloži, ali sahrana ne može”, istakao je Lešić.

Posle njegovog odlaska u penziju opština je raspisala konkurs za novog grobara. Od kandidata se traži poznavanje hrpe zakonskih propisa.
“Sve je u skladu sa zakonom. Zakon propisuje testiranje. To su bila četiri zakona – na primer – Statut opštine, Zakon o grobljima i slično”, rekao je Boris Bauković iz Babine Grede.
“Kada je Dan opštine i koliko opština ima odbornika”, neka su od pitanja u testu koji su morali da reše kandidati za mesto grobara.

“Test je meni bio dosta lagan. Imao sam polovično rešenje i to je bilo dosta za prolaz. Pitanja su bila u okviru lokalne samouprave. Kako izgleda opštinska zastava, to je jedno od najlakših pitanja. Bilo je još nekih vezano za Zakon o grobljima, što se tiče posla koji ću ja, nadam se da dobijem”, rekao je Nedjeljko Blažanović, kandidat za grobara.
Da li zna da iskopa grobno mesto, Nedjeljka niko u testu nije pitao. Tajnama zanata podučio ga je stari grobar Antun, piše Dnevnik.hr.

“On je bio nešto bolestan, i otišao na bolovanje. Od nas nekih šest muškaraca koji su bili niko nije hteo ni da čuje da se približi groblju. Ja sam iz neke znatiželje otišao i video da to nije strašno za mene”, dodaje Blažević.
Strašno je to što je državna i lokalna administracija zatrpana procedurama. Dok oni ispisuju, raspisuju, testiraju, odlučuju – život ne čeka, dani prolaze i ljudi umiru.

Bizarna statistika

Istraživač Pablo Pena sa Univerziteta u Čikagu otkrio je da postoji velika verovatnoća da preminete na sopstveni rođendan.

Prosečna stopa smrtnosti za 6.7 odsto je veća na taj dan nego bilo kog drugog dana, a ovaj procenat je veći ukoliko je reč o mlađim ljudima (25.4 odsto verovatnoće za ljude između 20 i 29 godina starosti).

Procenat takođe raste ukoliko rođendan pada na vikend, a u starosnoj grupi od 20 do 29 godina on iznosi čak 48.3 odsto, otkrio je Pena.
Naučnik je do navedenih zaključaka došao analizom 25 miliona smrtnih slučajeva koji su se dogodili između 1998. i 2011. godine.
Zasebna studija iz 2012. godine, koja je objavljena u magazinu “Anali epidemiologije”, pokazala je da postoje znatno veće šanse (14 odsto) da ljudi stariji od 60 godina preminu na dan kada su rođeni.

Mnogi građani Srbije zaboravili obaveze oko grobnih mesta

Građani Srbije duguju više od 10 miliona evra za zakup grobnih mesta. U pogrebnim preduzećima širom zemlje kažu da silna dugovanja ozbiljno ugrožavaju njihov rad i da će uskoro početi sa ekshumacijom grobnica za koje niko ne plaća održavanje.

Samo u Beogradu građani duguju oko 8,8 miliona evra, jer za 45.000 grobnih mesta niko ne plaća zakup. Slično je i u drugim velikim gradovima, gde se neki grobovi ne održavaju i više od 50 godina.

Prema zakonu, zakup grobnog mesta plaća se prvih deset godina uz sahranzu pokojnika, a nakon toga se godišnje daje u proseku oko 1000 dinara za održavanje.

Direktor beogradskog JKP Pogrebne usluge kazao je da je ovo preduzeće baš retko pribegavalo zakonskoj mogućnosti da zbog dugova prekopava grobove i posmrtne ostatke pokojnika sahranjuje u zajedničkoj grobnici. Ali, kako je rekao, ako se ta praksa nastavi, biće prinuđeni da to rade mnogi češće.

U Sarajevu prekopavaju grobove Srba

Vlasti federalnog Sarajeva naložile su radnicima grobalja u tom gradu da prekopavaju grobove davno umrlih, među kojima je najveći broj Srba.

To je učinjeno jer njihova rodbina rasejana po svetu posle progona tokom proteklog rata ne plaća redovno naknadu za održavanje grobova, piše banjalučki Glas Srpske.

Malobrojni Srbi u Sarajevu ističu da u tome prednjače u gradskom i najvećem groblju “Bare”.

Ti postupci zasnovani su na odluci o uređenju i održavanju gradskih grobalja, koju je donela Skupština grada Sarajeva.

Odlukom je definisano da se grobno mesto ili grobnica mogu prekopati deset godina posle sahrane u slučaju da nisu održavani i da se za njih ne plaća naknada.

Iz Sarajeva je tokom rata i posle proterano oko 150.000 Srba.

Oni su danas raseljeni po svetu i mnogi od njih ne znaju za ovu odluku.

Robot za vođenje pogrebnih obreda

Jedna japanska kompanija dala je novu ulogu humanoidnom robotu SoftBanka, nazvanom “Peper”, a to je uloga budističkog monaha za vođenje pogrebnih obreda tako da se sada u tu svrhu umesto sveštenika može da unajmi robot.
Na sajmu pogrebne industrije “Life Ending Industry Expo” u Tokiju bio je izložen robot koji je pevao sutre kompjuteriziranim glasom dok je udarao u bubanj.

Kompanija Nissei Eco napravila je softver za pogrebe za “Peppera”, robota koga je predstavio SoftBank Group Corp. 2014.
Japansko stanovništvo sve je starije i mnogi budistički sveštenici primaju manju finansijsku pomoć od svojih zajednica tako da su neki od njih prisiljeni potražiti dodatne poslove, izjavio je Mičio Inamura, savetnik kompanije Nisei.

Robot za pogrebe mogao bi da “uskoči” kada sveštenik nije dostupan, smatra on. Osim toga, najam ovog robota košta manje od 50.000 jena (oko 380 evra) po sahrani u poređenju s više od 240.000 jena (oko 1800 eura) koliko košta sveštenik. Robot još nije dobio ponudu za posao.

Plešu sa sandukom na ramenim

Novi trend koji se poslednjih godina pojavio u Gani unosi makar malo radosti u inače tužan događaj i pritom ispraća pokojnike sa stilom.
SAHRANE u Gani su manje sumorne zahvaljujući nosačima kovčega koji izvode ples dok nose pokojnika.

Porodice preminulih često angažuju živopisne plesače u uniformama da izvedu komplikovanu koreografiju koja podrazumeva okretanje i padanje na zemlju, a čak se i pretvaraju da im ispada sanduk. Sve ovo se odvija pred oduševljenom i ožalošćenom publikom dok kovčeg sa stilom ide ka raki praćen trubačima i bubnjarima.
– Kada nam se obrate klijenti pitamo ih da li hoće ozbiljnu varijantu ili bi hteli da napravimo predstavu – objašnjava vođa trupe Bendžamin Aidu, prenosi BBC.

Okupljeni se često pridruže veselim plesačima tako da deluje da im je makar na trenutak lakše.
– Ovi ljudi igraju dok ispraćaju naše voljene na večni počinak, pa sam zato rešila da uz ples pošaljem svoju majku da upozna Tvorca – zadovoljna je uslugom jedna od ožalošćenih.
Bendžamin je ovom kreativnom idejom uspeo da zaposli više od 100 mladića i devojaka i kaže da se na taj način uspešno bori protiv nezaposlenosti.